Šta se ovo dešava u Crnoj Gori? Ništa veliko, ali može da postane veliko. Ovako bi, u najkraćem, moglo da bude skicirano trenutno stanje na crnogorskoj političkoj sceni posle jučerašnjih prebijanja i hapšenja članova opozicionog Demokratskog fronta i članova i pristalica više nevladinih organizacija i udruženja građana koji su protiv režima Mila Đukanovića ali i protiv ulaska ove države u NATO, za šta se odluka očekuje krajem ove godine.
Naravno da je batinanje i hapšenje onih koji su protiv jedne političke opcije čin svojstven diktatorskim režimima, neprihvatljiv za demokratska pravila igre i za svaku osudu, ali kad napišemo da se ne dešava ništa veliko želimo da kažemo da, bar za sad, nema velikih promena u Crnoj Gori i da je glavaš Milo i dalje stabilan. Ali je pitanje do kad.
Ubrzati raspisivanje izbora
Nekoliko stotina pristalica opozicionog Demokratskog fronta već više od dve nedelje protestuje u Podgorici tražeći prevremene republičke izbore. Inače, parlamentarni izbori bi u Crnoj Gori trebalo da budu naredne godine u oktobru, režim Mila Đukanovića obećava da će oni biti održani na proleće sledeće godine ali opozicija traži da budu odmah, tačnije hoće da ih ubrzaju.
Čini se da opozicija ne veruje Đukanoviću da će izbori biti na proleće, ali i da su osetili da podrška vladajućem režimu opada. Prema nekim nezvaničnim procenama trenutni rejting Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića je na oko 30-35 odsto podrške, a ranije je imao skoro deset procenata podrške birača više. Đukanović uz sebe može da računa i na oko 4 odsto podrške albanskih i isto toliko procenata podrške bošnjačkih partija u Crnoj Gori. Takođe, procena je da DPS-ov dugogodišnji partner, Socijaldemokratska partija Crne Gore Ranka Krivokapića, aktuelnog predsednika crnogorskog parlamenta, ima oko 6 odsto podrške.
S druge strane je opozicioni Demokratski front sastavljen od Nove srpske demokratije Andrije Mandića, Pokreta za promjene Nebojše Medojevića i Demokratske narodne partije Milana Kneževića (i Predraga Bulatovića, bivšeg predsednika Socijalističke narodne partije). Do nedavno je predsednik DF-a bio univerzitetski profesor i diplomata Miodrag Lekić, ali je on izašao iz ovog bloka i napravio sopstvenu partiju Demos.
Partije koje čine ovu koaliciju bile su u političkom nok-daunu, ali su udruživanjem u DF uspele da, prema nekim procena, zasluže oko 20, a prema nekim čak i oko 23 odsto podrške birača u Crnoj Gori. Ovaj pokret uspeo je i pored odlaska Lekića da zadrži podršku i cilj im je da je do izbora održe i povećaju.
Namera Demokratskog fronta je da u narednom periodu zadrže i lidersku poziciju u opoziciji u kojoj se nalazi i Socijalistička narodna partija, Pozitivna Crna Gora, partija „Ura“… Sve stranke koje čine blok DF su prosrpske, tačnije oko 90 odsto njihovih birača su oni koji se u Crnoj Gori izjašnjavaju kao Srbi, izuzev birača Medojevićevog Pokreta za promjene, koji uživa podršku i Srba i onih koji kažu da su Crnogorci.
Ne sa njima, oni su četnici
Crna Gora je i danas, devet godina od osamostaljenja, podeljena prema istoj osnovi koja je postojala referendumske 2006, ekonomski je prezadužena, a geopolitički je drastično promenila stranu — priznala Kosovo i uvela sankcije Rusiji.
Nasuprot Demokratskom frontu je Milo Đukanović, čiji režim ovaj opozicioni blok naziva „Dražin front“, želeći da poruči biračima da su pripadnici DF-a četnici, pa da tako pokuša da odbije neke koji su prosrpski orijentisani ali su nekad oni ili njihovi očevi bili članovi Komunističke partije. Dolaskom Predraga Bulatovića, deo glasača Socijalističke narodne partije (koja baštini i ideje nekadašnjih komunista) počeo je da podržava Demokratski front. Ovaj podatak je sa stanovišta Srba ali i opozicije u Crnoj Gori veoma značajan, zbog potencijalno šireg sloja birača, ali i zato što je, prema mišljenju mnogih analitičara, SNP obesmišljavao većinu dosadašnjih akcija opozicije u Crnoj Gori.
Oštra podela
Trenutno je, dakle, na političkoj sceni u Crnoj Gori oivičena pozicija dva bloka koji se gotovo ne dodiruju. Jedan koji je prosrpski i anti-NATO, a drugi koji je pro-NATO i procrnogorski. Čini se da najnovijim dešavanjima oba ova bloka dobijaju, a da jedino gube male partije koje su u političkom prostoru između njih. Evo kako.
Demokratski front je više od dve nedelje imao više stotina čvrsto opredeljenih pristalica, a za proteste je najvažnije kad imate čvrsto i nepokolebljivo jezgro. Onda to samo može da raste. Davno je Zoran Đinđić rekao da je recept za obaranje režima da ga konstantno ljuljaju. Čini se da je do sad režim Mila Đukanovića od strane tamošnje opozicije — nesvesno ili svesno — uljuljkivan, a da ga sad drmaju.
Zato je, pretpostavljamo, Đukanović i pribegao represivnim merama koje je do sada osudio OEBS i Doris Pak, ali Pakova kao bivša poslanica u Evropskom parlamentu i kao bivša šefica delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu.
Naime, Đukanović ne želi da mu pred odluku o prijemu u NATO budu protesti na ulicama, a svakako da razbijanjem demonstracija pokušava da pojedine zaplaši, ali i da one koji bi se posle gotovo tri nedelje protesta pridružili obeshrabri i natera ih da ostanu kod kuće. Poznato je da je Crna Gora takva sredina gde ne samo da se zna šta misli svaka kuća i u svakom trenutku, već gde u svakoj kući stoje „prljave čarape“.
Dakle, Demokratski front pravi oštru, najoštriju moguću podelu i predstavlja se kao pandan vlasti, pa svi oni koji ne vole Mila mogu u jednom trenutku da budu za njih. Ako već nisu.
Đukanović opet ima podršku Zapada, pre svega Amerike. Da se razumemo do kraja, kad bi administracija u Vašingtonu znala da ostavlja Crnu Goru nekom manje iskompromitovanom od Mila, ali nekom koji bi vodio Milovu regionalnu i geopolitiku, oni bi se rado saglasili da on ode. Međutim, takvih ili nema ili imaju malu podršku.
Zato treba očekivati da Amerika nastavi da igra na Đukanovića, a ne na prosrpski blok jer im takva vlast ne „radi posao“, tako da kažemo. Đukanović je, ne treba i to zaboraviti kad sagledavamo čitavu situaciju, i neka vrsta korifeja crnogorske ideje. Naravno, on toj ideji pribegava uvek kad je kriza, ali bez obzira što to neki i vide, ima podršku kako dela crnogorske elite tako i dela građana.
Tresi dok ne padne
Za večeras je ponovo najavljen protest opozicije na Trgu republike u Podgorici. Kako sad stoje stvari, večeras i narednih dana i nedelja u Crnoj Gori ne treba očekivati nešto nalik 5. oktobru u Srbiji, pa čak ni nešto nalik studentskim protestima iz 1996/97 i čuvenom „leks specijalisu“. Podvlačimo, ne treba očekivati bar za sad i kako sad stvari stoje. Izjave lidera DF-a kako je Crna Gora na ivici građanskog rata imaju pre za cilj održavanje „borbene gotovosti“, ali one političke borbene gotovosti i konstantno drmanje fotelje glavaša Mila do izbora.
