Kako se navodi, od preko 200 poginulih u vazdušnim napadima u Avganistanu u periodu od januara 2012. godine do februara 2013. svega 35 osoba su bile mete, dok su ostali bili civili.
Portal „Intersept“ je ove podatke dobio od anonimnog izvora koji je učestvovao u tim operacijama.
Vlasti SAD već nekoliko godina tvrde da su vazdušni napadi dronovima daleko efektivniji načni borbe nego operacije kopnene vojske. Istovremeno, podaci pokazuju da bombardovanjem pozicija koje nisu precizno istražene rezultiraju pogibijom velikog broja civila.
„Intersept“ navodi da je glavni razlog tome što bespilotne letelice moraju da prevale ogroman put kako bi analizirale trenutnu situaciju na terenu, bez mogućnosti dopune gorivom, što ujedno znači da osmatranje terena nije konstantno. Kao rezultat, prilikom opredeljivanja meta vojna komanda vodi se informacijama iz nepouzdanih izvora, uključujući i informaciju lokalnog stanovništva.
Pored toga, većina ciljeva se opredeljuje putem mobilnih telefona, odnosno preko sim kartica. To znači da ako je potencijalna meta, na primer, ostavila mobilni telefon u kući prijatelja ili porodice, to će neizbežno dovesti do nepredvidivih žrtava, navodi „Intersept“.
Za napade bespilotnim letelicama SAD je utrošila velika sredstva, a ova vrsta oružja postalo je omiljeno u borbi protiv terorista. Podaci, međutim, dovode u pitanje efektivnost tog programa.
Takođe, „Intersept“ ističe da SAD sprovodi veoma tvrdu politiku prema bivšim obaveštajaca koji objavljuju tajne informacije u javnost, poput Edvarda Snoudena, međutim postavlja se pitanje ko bi, da nije njih, naterao Vašington da uopšte započne istragu smrti velikog broja civila koji su bili žrtve napada njihovih dronova?
