Izračunali su da ih manje košta da izdvoje tri milijarde evra nego da prime izbeglice kod sebe — na jednog migranta bi izdvojili četiri puta više novca u EU nego van nje.
U Uniju je od početka godine ušlo 700.000 osoba, a evropske zemlje su se dogovorile da rasporede 120.000. Za teritoriju na kojoj živi 500 miliona stanovnika to je neznatan napor.
Ostale će vratiti, milom ili silom.
Turska je, smatraju u Briselu, ključ za rešavanje problema. Zato nemačka kancelarka Angela Merkel odlazi sutra da ubedi Erdogana da zatvori granicu sa Evropom.
U posetu turskom premijeru ne ide praznih ruku. Turska će se naći na listi „sigurnih zemalja“, kako EU naziva zemlje u koje hoće da izruči izbeglice koje ne želi da primi. Pre ove odluke, Turska je za EU bila zemlja u kojoj se ne poštuju ljudska prava, između ostalog i zbog Erdoganovih represivnih mera prema Kurdima, opoziciji i medijima.
U izveštaju iz 2014. godine o pristupanju Turske EU, Evropska komisija je „izrazila zabrinutost u pogledu nezavisnosti sudstva i odvajanja sudske i izvršne vlasti“.
U Briselu sada kažu da je Turska ipak „sigurna“ — i to samo pet dana pošto se u Ankari dogodio najsmrtonosniji atentat u istoriji zemlje. Ovaj događaj je produbio političku krizu, čiji uzrok nije samo Erdoganova autoritarna vlast već i prenošenje sukoba iz Sirije na njenu teritoriju, na kojoj se vladine snage bore sa Kurdima.
Ali to nije sve. Maratonski proces pridruživanja Turske Evropskoj uniji, koji je bio mrtav, „donekle će biti pokrenut“, kaže Merkelova, iako nije objasnila šta to znači. Evropska javnost je protiv ulaska Turske u EU, dok Ankara priželjkuje otvaranje novih poglavlja.
Dogovorena je i liberalizacija viza, još jedno sredstvo koje EU koristi kao šargarepu. Ove olakšice u viznom režimu važe samo za studente i poslovne ljude, budući da se u EU plaše da bi se Turci uputili u velikom broju ka njenim granicama.
Francuski predsednik Fransoa Oland je upozorio da ne bi trebalo da bude „nesporazuma“ oko ovog pitanja. „Ne bi trebalo da liberalizacija viza dovede do toga da iz Turske stignu osobe u čiji identitet nismo sigurni“, rekao je, misleći na potencijalne teroriste.
Pariz je nekoliko puta upirao prstom na Tursku kroz koju su na putu za Siriju nesmetano prolazili džihadisti iz Evrope, među kojima i njeni državljani. Ovaj proces liberalizacije ići će paralelno sa readmisijom migranata koje EU ne želi.
Poseta nemačke kancelarke Ankari i nove mere EU daju neočekivani podsticaj Erdoganu, kog za dve nedelje čekaju izbori. Turski lider, čija je popularnost na zalasku i koji se suočava sa snažnom opozicijom, znaće da iskoristi ovu „podršku“.
