Kina je sada prinuđena da prodaje američke obveznice, kao što ih je nekada kupovala. Za 20 godina je ekonomija Kine drastično ojačala, što je u državu privuklo nove investicije. Kako bi kompenzovala priliv investicija iz inostranstva i višak u platnom bilansu, koji je prethodno bio izazvan rastom kupovine kineskih proizvoda, i kako ne bi došlo do vrtoglavog rasta juana, Narodna banka Kine je bila prinuđena da redovno interveniše kupujući američku valutu.
Ove dolare su posledično morali negde da investiraju. Jedinstveno likvidno i pouzdano tržište koje je moglo da zadovolji kineske apetite bilo je tržište državnog duga SAD. Tako je Kina postala glavni i najvažniji kupac američkog duga, prenosi portal Šta oni kažu o SAD.
Sada se odvija obratni proces. Smanjenje kineskog izvoza i izlaz kapitala iz države ide takvim tempom da ni prihodi kompanija ne mogu da kompenzuju toliki odliv novčanih sredstava. I ponovo je Centralna banka prinuđena da stupi na scenu i da „izvuče“ dolare prodajući državne obveznice SAD i da za njih kupuje juane. Alternativa ovome je zaustavljanje štampanja novca, što inače kineski regulator ne želi da primeni. Primer Japana i evrozone je za Kinu bio više nego poučan.
Šta će se dogoditi ako Kina nastavi sa masovnom prodajom američkog državnog duga ili još gore, ako on nastavi da raste? Teoretski, pojava tako velikog prodavca može da uništi bilo koje tržište. A to bi moglo da dovede do krajnje neprijatnih posledica za SAD.
Pad cena obveznica može da dovede do rasta krive isplativosti i u državi može da dođe do nedostatka novca za otplatu tekućeg duga, ali i da dođe do rasta kreditne linije putem izdavanja novih obveznica.
Ipak, takav scenario je malo verovatan, a evo i zašto.
Naime, u vreme velikih tržišnih potresa, poput onih koje smo videli u avgustu, kada su padale vrednosti aktiva na praktično svim tržištima, investitori su pokušavali da prenesu svoja sredstva u pouzdane i mirne investicione luke. I do sada niko nije smislio pouzdanije sredstvo od državnih obveznica.
Među njima se svakako kao lider javljaju obveznice SAD. Tako da se kupci ipak nadaju. Ako ne bude investitora na slobodnom tržištu, banke uvek mogu da posluže kao veliki nosioci javnog duga.
U vreme krize, vlada SAD je uložila prilično snage da spase bankarski sistem od kraha. Moguće je da će uskoro nastupiti vreme vraćanja dugova i da će čak na kraju banke spašavati vlade.
