Učešće Banke Kine u formiranju svetske cene zlata neće proći nezapaženo. Ona danas praktično u potpunosti kontroliše najveće tržište ovog plemenitog metala u Aziji — Šangajsku berzu zlata. Upravo zahvaljujući učešću u elektronskim kupoprodajnim procesima u Londonu, prvi put će biti primenjena 24-časovna trgovina na svetskom tržištu zlata. Kina se dugo spremala na ovaj korak, govori Sergej Hestanov, ekspert Ruske akademije makroekonomije i državne uprave pri predsedniku Ruske Federacije:
„Kina sistematski jača svoju ulogu i uticaj na globalnim tržištima, ali veoma strpljivo i oprezno. Zato delovanje kineskih monetarnih vlasti ne plaši međunarodna tržišta. Tako će biti i sa zlatom. Ovde nema nikakvog zapleta. Kina je jedan od najvećih proizvođača zlata, a inače ima i sopstvene zalihe. Zato je Kina zainteresovana da ne bude kolebanja cena. Upravo Banka Kine tokom poslednjih godina nastupa kao značajni kupac zlata i zato ona igra važnu ulogu u obrazovanju cena, što se dobro odražava na trenutnu situaciju“.
Kina je korak po korak išla ka tome da dobije mogućnost da utiče na regulisanje globalne cene zlata. Naime, ona je privukla međunarodne ugovore u vezi sa zlatom ka unutrašnjem tržištu pomoću Šangajske berze zlata prošle jeseni. I ovo je bio start koji je omogućio ne samo da utiče, već i da nametne sopstvena pravila igre na ovom tržištu, smatra ekspert Jakov Berger:
„Politiku cena određuje slobodno tržište. Ipak, učešće ogromnih državnih zlatnih rezervi Kine u ovoj igri, naravno određuje i svetsku politiku na tržištu plemenitih metala, svetske cene zlata i uopšte odnose u ovoj sferi. Šangaj će, ruku pod ruku, postati svetski centar trgovine zlatom i valutama koje su povezane sa cenom zlata. To je politika koja će od Kine stvoriti svetski centar trgovine zlatom, ali i u svetski finansijski centar“.
