U suštini, prema nacrtu bi poglavlje 35 bilo postavljeno kao svojevrstan paralelni kolosek koji bi pratio celokupne pregovore i koji bi diktirao tempo kojim oni mogu da napreduju.
Nacrtom je predviđeno da napredak procesa normalizacije direktno uslovljava dalji, opšti napredak u pregovorima — ako proces kasni, otvaranje i zatvaranje poglavlja bi bilo suspendovano, saznaje B92.
Nemačkim amandmanom, koji podržavaju Britanija i Hrvatska, traži se ubacivanje samo jedne rečenice u tekst kako bi se naglasila i „potreba da se tokom pregovora završi proces normalizacije“.
U poglavlju 35 bi tako pisalo da bi „odluke za otvaranje narednih poglavlja (nakon 35, 32, 33, 34) bile donošene u svetlu doprinosa Srbije u sprovođenju pune implementacije Briselskog sporazuma“.
Traženo je da se ta rečenica uvrsti u tekst u delu o potrebi da napredovanje Srbije u pregovorima sa EU bude u ravnoteži sa procesom, kako se navodi u nacrtu teksta za poglavlje 35, „pune normalizacije odnosa Srbije i Kosova, u skladu sa pregovaračkim okvirom“.
„U skladu sa pregovaračkim okvirom, Komisija i visoki predstavnik će pažljivo i u kontinuitetu nadgledati ispunjavanje prvog seta prelaznih merila (interim benčmarks) srpske strane i izveštavati Savet o tom pitanju najmanje dva puta godišnje“, piše u nacrtu poglavlja 35.
Takođe, dodaje se da bi, uzimajući u obzir dalji razvoj dijaloga, prvi set prelaznih merila bio po potrebi ažuriran.
Predloženim tekstom za poglavlje 35 se predviđa da, ukoliko napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom bude u „značajnom zaostatku u odnosu na ukupni napredak pregovora o pristupanju“, bude i svojevrsnog zaustavljanja pregovaračkog procesa.
„…(Ako do zaostatka dođe) zbog toga što Srbija ne nastupa u dobroj veri oko implementacije sporazuma postignutih između Srbije i Kosova, Komisija će na sopstvenu inicijativu ili na zahtev jedne trećine zemalja-članica predložiti da se zadrže preporuke za otvaranje i/ili zatvaranje drugih pregovaračkih poglavlja i pripremne aktivnosti prilagode na odgovarajući način, dok se ne odgovori na tu neravnotežu“, piše u tekstu.
Tekst koji je premijer Srbije Aleksandar Vučić nazvao „groznim“, a zbog koga je predsednik Tomislav Nikolić rekao da bi „narod trebalo da se izjasni“ navodi da je „sprovođenje sporazuma koji su postignuti u dijalogu generalno na zadovoljavajućem nivou“.
Međutim, iako se u tekstu uglavnom nalaze ocene da su primene elemenata „funkcionalne“ i da se sporazumi sprovode „na zadovoljavajući način“ ili na „relativno zadovoljavajući način“, iz Brisela poručuju da kasne sprovođenja dogovora o energetici, telekomunikacija i priznavanjem diploma.
Što se energetike tiče, osim osnivanja novog privrednog društva i podrške članstva kosovskog operatera u međunarodnim organizacijama, u nacrtu za poglavlje 35 se navodi da će se od Srbije očekivati da „rešava pitanje rukovodstva postrojenja u Gazivodama, koje je imenovala Srbija“.
U delu o telekomunikacijama, navodi se da se ozbiljno kasni zbog neslaganja o redosledu „obavljanja raznih aktivnosti“, kao i konkretnih mera koje treba preduzeti da bi se Kosovu dodelio trocifreni pozivni broj.
Od Srbije se očekuje da doprinese nastavku procesa osnivanja Zajednice srpskih opština „u okviru dogovorenih rokova i u skladu sa pravom Kosova“ i postignutim sporazumima u dijalogu, kao i obustavljanje finansiranja i podrške srpskim strukturama.
„Srbija podstiče opštinske vlasti na severu Kosova da u potpunosti poštuju zakonodavstvo Kosova“, navodi se u tekstu.
U delu o carini i IBM nema rečenica u kojima se spominju državna obeležja i reč „granica“, ali se navodi sad bi Srbija trebalo da prestane sa izdavanjem dokumenata i upotrebom pečata koji nisu u skladu sa obavezama Srbije dogovorenim 17. januara 2013. godine.
Takođe, navodi se da se očekuje od Srbije da uspostavi sve prelazne punktove, da zatvori sve alternativne puteve, ali i da sprovede sporazume o registarskim tablicama na severu Kosova.
Što se tiče slobode kretanja i mosta na Ibru, očekuje se da će se poštovati avgustovski dogovor i da će most biti otvoren za saobraćaj do kraja juna 2016. godine.
Takođe, Srbija bi trebalo da omogući efikasno učešće Kosova u preostalim regionalnim inicijativama, i da podrži uključivanje predstavnika Kosova u rukovodeće i administrativne strukture regionalnih organizacija.
