Desničari i konzervativci — Hrvatska stranka prava, Hrvatska konzervativna stranka i Obiteljska stranka — potpisali su koalicioni sporazum, a na predstojeće parlamentarne izbore izaći će pod nazivom „Spremni“. Ime koalicije asocira na ustaški pozdrav „Za dom, spremni“, priznaje predsednica Hrvatske konzervativne stranke i hrvatska poslanica u Evropskom parlamentu Ruža Tomašić, ali ističe da koalicija „nema veze sa tim“.
Savez će, kažu čelnici, podržavati političke programe u kojima neće biti velikosrpske ideologije i Samostalne demokratske srpske stranke, u kojima neće biti popuštanja njihovim strateškim interesima u Hrvatskoj, što znači da vlada u kojoj bi učestvovao SDSS ne bi mogla da računa na podršku koalicije „Spremni“.
Poznato je da je antisrpska propaganda u Hrvatskoj karta na koju se igra u kampanji. Međutim, levo orijentisani hrvatski birači su pred paradoksom — kome dati poverenje, kada su svi u istoj kampanji?
Politički analitičar Žarko Puhovski smatra da je premijer Milanović, okrenuvši se nacionalističkoj retorici, izbacio Srbe iz igre kao temu na izborima i da je računica da će oteti glasove desnice populističkim desničarskim ponašanjem više nego što će izgubiti na centru i levici pogrešna, da će više izgubiti.
Komentarišući koaliciju „Spremni“, ovaj analitičar kaže da je to grupa koja igra na ivici onoga što je dopušteno, i da, kako god ova vest odjeknula u Srbiji, koaliciju sa ustaškim predznakom u imenu u Hrvatskoj može da prihvati jako mali broj ljudi. Dakle, ne veruje da „Spremni“ imaju šansu da uđu u parlament.
„Ono što je važnije od imena je činjenica da ta koalicija zapravo radi za Socijaldemokratsku partiju, iz tri razloga. Prvo, oni uzimaju glasove HDZ-a, zatim, teraju desnicu na defanzivu, jer se vraćaju na priču o ustašama, što danas malo ko može da prihvati, a treće i najvažnije, oni imaju najpopularniju političarku na desnici, gospođu Tomašić, koja bi jedina u toj ekipi imala šanse da uđe u parlament, ali je članice Evropskog parlamenta, pa ne može da se kandiduje. Ona je sasvim jasno rekla da je spremna da podrži SDP u parlamentu“, objašnjava Puhovski.
Formiranje većine biće veoma teško. Kakvu će ulogu u njemu imati srpske stranke, sa kojima, makar zasad, niko neće? Za koju će se većinu ta nacionalna manjina opredeliti neće biti lak izbor, ili možda ipak hoće, jer, podseća Puhovski, automatska podrška etničkih manjina onima koji imaju relativnu većinu, u Hrvatskoj je tradicija.
„Oni su sebe tumačili više kao sindikat, neko kao stranke, dakle kao one koji trebaju da budu uz vlast kako bi obavili svoje interesne zadatke. Ovog puta, zbog Vukovara će biti jako teško da zastupnici manjina, a pogotovo Srba, podrže HDZ. Moja je pretpostavka da bi HDZ-ova koalicija mogla da ima malu prednost nad SDP-ovom, ali nedovoljnu za većinu. Moguće da se i ovog puta Pupovac i Radin odluče za HDZ, ali to bi sasvim sigurno bio njihov kraj. To bi bilo političko samoubistvo“, kategoričan je Puhovski.
Osnivanju koalicije „Spremni“ prethodio je još jedan događaj koji Hrvatsku vraća u davnu, ali i ne tako davnu prošlost. Branimir Glavaš, osuđen za ratne zločine protiv srpskih civila u Osijeku 1991. godine, postrojio je na predizbornom skupu u Osijeku „Slavonsku sokolsku gardu“, tridesetak mladića obučenih u crne uniforme slične vojnim. Glavaš je pojasnio da nije reč o paravojsci, već o unutarstranačkoj sportsko-rekreativnoj sekciji Hrvatskog demokratskog saveza Slavonije i Baranje.
Objašnjenje je uzeto zdravo za gotovo. Izostala je kritika vlade i hrvatske intelektualne elite. I sagovornik Sputnjika smatra da je to irelevantna stvar, jer će, kaže, Glavaš, koliko god koketirao sa ustaštvom, dobiti najviše pet mesta u parlamentu.
Jasno je zašto se na ovakve ispade u jeku kampanje na obazire hrvatska inteligencija, ali ostaje tajna zašto na ovakvu simboliku i retoriku, posebno obraćanje socijaldemokratskog premijera u izmaštanom ratu sa Srbijom zbog migranata, ne reaguje Evropska unija, čija je Hrvatska članica.
