Milioni dečaka širom SSSR–a su davnih 60–ih i 70–ih godina prošlog veka, gledajući „Čingačkuka“ i „Sinove Velike Medvedice“, jedne od najpopularnijih filmova u kojima je glavne junake igrao Mitić, pravili sebi lukove i strele i stavljali pera u kosu zamišljajući da su i oni prave indijanske poglavice.
Mitić, koji danas živi u Berlinu, doputovao je u Moskvu da poseti festival naroda Severne Amerike „Tipifest“. Kaže da je na ovaj festival pozvan kao počasni gost i već četvrti put sa zadovoljstvom dolazi da učestvuje u festivalskim aktivnostima u ulozi indijanskog poglavice.
Kako ste postali najpoznatiji Indijanac u Istočnoj Nemačkoj i SSSR–u?
— To je bila slučajnost. U to vreme bio sam student i zarađivao sam tako što sam glumio epizodne uloge u filmovima. Međutim, jednom prilikom dobio sam poziv iz „Jugoslavija filma“ i tada su mi rekli da je jedna filmska ekipa iz Nemačke, videvši moju fotografiju, zainteresovana da se sretne sa mnom. Pitali su me na nemačkom umem li da jašem konja, a ja sam im odgovorio da umem da se održim u sedlu. Oni su bili iznenađeni da uopšte govorim nemački, a to je zato što sam u školi učio i nemački i ruski. Režiser je istog trenutka viknuo: „To je naš Tokej Ito (glavni junak filma Sinovi Velike Medvedice), to je on!“ Nisam smeo da propustim ovakvu priliku.
Da li ste se dvoumili da li da prihvatite ulogu?
— Ja sam mislio da će to biti samo jedan film, međutim sve se potom desilo drugačije nego što sam planirao. Od 17 miliona ljudi koliko je živelo u Istočnoj Nemačkoj, film je videlo njih 10. Nakon toga sam snimio još 11 filmova u kojima sam takođe igrao Indijance. Sve sam radio bez kaskadera, to je gledaocima ulivalo poverenje da je moj junak realan.
Da li vam je u Istočnoj Nemačkoj bilo lako da živite i radite?
— Da, poprilično. Danas već biva različito, neko vreme se lako živi, a neko i ne baš.
Kako ste Vi doživeli rušenje Berlinskog zida?
— Za građane Nemačke to je bilo jako dobro. A mi glumci smo čekali da vidimo šta će se desiti. Ja sam imao prilično lep i normalan život. Glumio sam u filmovima, u pozorištima, a u to vreme sam već 15 godina igrao Vinetu u Hamburgu. Jednom Indijanac — zauvek Indijanac. Ali sam zato u svakom filmu igrao drugačijeg Indijanca, to su zapravo sve bile različite uloge.
Vaši junaci su uvek bili hrabri i slobodni?
— Da, naravno, pa i ja sam bio na strani Indijanaca. Filmovi u kojima sam glumio, sa istorijske tačke bili su dobri filmovi o tome šta se dešavalo sa tim narodom. U jednom intervjuu, dok je SAD bombardovao Irak, rekao sam da Amerikanci rade sve to jer još uvek nisu svi Indijanci širom sveta stavljeni u rezervat. Amerikanci jednostavno nastavljaju da sprovode svoju politiku.
Pogledajte sami kako se to dogodilo. Na teritoriji Amerike, gde su živeli Indijanci, buktao je evropski rat. Niko tada nije pitao Indijance sa kim bi oni želeli da budu. A oni su samo hteli da sačuvaju svoju zemlju. Oni su svoju zemlju smatrali svojom majkom i imali su puno pravo na nju.
Zemlja je majka svima nama, treba je čuvati i ostaviti pokolenjima koja tek treba da se rode.
Trenutno u Nemačkoj ima jako puno migranata iz Sirije, Iraka… Ljudi im pružaju pomoć, vlast smišlja kako da reši taj problem. A ko je te ljude pretvorio u migrante? Oni su nekad normalno živeli, imali su kuću, porodicu, zemlju, a sada nemaju ništa. Svi razmišljaju samo kako da izleče posledice, a niko ne gleda koji je razlog tih dešavanja.
Da li Vi podržavate prihvatanje migranata u Nemačkoj?
— Nemačka podržava, a ja smatram da će to prerasti u problem. Pre neki dan čitao sam u švajcarskim novinama da su za nastalu situaciju sa migrantima krivi Amerikanci, da bi Evropi bilo teže da živi. Kome treba verovati?
Neki pričaju da su zbog vaših filmova Indijanci digli ustanak (incident u Vunded-Ni u državi Južnoj Dakoti 1973. godine)?
— Mislim da preuveličavaju. Ne verujem da je tako nešto moguće.
Da li Vi sebe smatrate jugoslovenskim ili nemačkim glumcem?
— Ja sam se rodio u Jugoslaviji, a glumio u Nemačkoj. Ja za sebe mislim da sam građanin sveta.
