Konkurencija u automobilskoj industriji oduvek je bila oštra, a borba između kompanija bespoštedna i bez milosti. Najvažnije za kompanije poput „Folksvagena“, „Tojote“ ili „Dženeral motorsa“ bilo je zauzeti mesto najvećeg proizvođača na svetu.
Dugo je „Tojota“ zauzimala to mesto, da bi je jula ove godine za dlaku prešao „Folksvagen“. „Dženeral motors“, koji je dugo bio u problemima, zauzimao je treću poziciju. Međutim, nedugo pošto je postao svetski proizvođač broj jedan, „Folksvagen“ je priznao prevaru sa merenjem štetnih gasova koja je, kako je napisao Bernhard Riger u američkom časopisu „Forin polisi“, „šokirala zapadni svet“.
„Tojota“ je opet izbila na prvo mesto, ali to verovatno neće potrajati. Jer, ispostavlja se da su najverniji korisnici japanskog brenda zapravo teroristi iz Islamske države. Antiterorističko odeljenje američkog Ministarstva finansija pokrenulo je istragu o tome otkud Islamskoj državi „toliki broj Tojotinih“ pikapova i terenskih vozila.
Japanska kompanija voljna je da sarađuje sa istražnim organima i negira svaku saradnju sa teroristima, tvrdeći da im vozila ne prodaje direktno, jer na prostoru koji drže teroristi iz ID „Tojota“ nema distributivnu mrežu.
„’Tojota‘ ima striktnu politiku da ne prodaje vozila potencijalnim kupcima koji bi ih mogli modifikovati za paravojne ili terorističke aktivnosti“, stoji u saopštenju „Tojote“.
Na hiljade „Tojotinih“ pikapova i džipova modifikovano je u borbene svrhe — na njihove platforme montirani su teški mitraljezi i laka artiljerija.
Pitanje odakle teroristima iz Islamske države na stotine, možda i na hiljade „Tojotinih“ vozila dolazi u jeku ruske vazdušne kampanje protiv ID i čini se da je postavljeno odjednom, posle godina korišćenja tih vozila u borbene svrhe.
Zapad kao da je iznenada progledao, iako su „Tojotini pikapovi“ u borbene svrhe korišćeni još 1987. u završnici sukoba između Libije i Čada, koji je po tome i nazvan „Tojota rat“. Posle toga, „Tojotine“ pikapove u borbene svrhe koristili su i koriste talibani u Avganistanu, Al Kaida, pobunjenici u Libiji i Siriji, pa tek onda teroristi Islamske države.
Tek posle 30 godina, Amerikanci su shvatili da se „Tojotina“ vozila koriste u borbene svrhe na Bliskom istoku i u Centralnoj Aziji. Kako to nisu videli tokom borbe protiv talibana? Ili na televiziji, u scenama borbi u Libiji? Ili ih to, možda, nije zanimalo?
Istraga koju su pokrenuli nije usmerena direktno protiv „Tojote“, već se traži snabdevač terorista. Kako li se do sada nisu zapitali ko teroriste Islamske države snabdeva oružjem, mahom zapadne proizvodnje? Nemoguće da je sve oružje zarobljeno u Iraku i da ništa nije kupljeno na crnom tržištu, na kome trguju i neke države. Kako se nisu zapitali kuda ide nafta koju islamisti proizvedu na zaposednutim područjima Iraka i Sirije, ko tu naftu kupuje i gde je plasira? Na kraju krajeva, Islamska država nije mogla da izraste ni iz čega, njene vođe morale su da imaju nečiju političku podršku, pojedinačnu i državnu. Čiju?
Kada odgovore na ta pitanja, SAD će doći i do snabdevača vozilima. Do tada „Tojoti“ ostaje da čuva svoju reputaciju i da ne dozvoli da joj neko ugrozi poziciju najvećeg svetskog proizvođača automobila. Američki „Dženeral motors“ sledi je u stopu.
