Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić zvao je u sredu grčkog kolegu Aleksisa Ciprasa i zamolio ga da njegova zemlja ne glasa sa prijem Kosova u Unesko.
Ministar spoljnih poslova Grčke Nikos Kocijas je u obraćanju parlamentu istog dana predstavio glavne smernice spoljne politike nove grčke vlade na čelu sa Ciprasom u kojima nije bilo reči o Kosovu.
Sukcesivne grčke vlade, bez obzira na to kom polu političkog spektra pripadaju, imale su isti stav prema Kosovu koje ne priznaju kao državu. Uz Kipar, Španiju, Rumuniju i Slovačku, Grčka je jedna od pet zemalja Evropske unije koje nisu priznale Kosovo.
Glavni razlog je problem na severu Kipra, koji je pod turskom okupacijom od 1974. godine i gde se nalazi 40.000 turskih vojnika, ali i bliska istorijska veza sa Srbijom.
Kocijas je u svom govoru pred parlamentom istakao da je pitanje Kipra prioritet grčke spoljne politike. Atina podržava pregovore koji se zasnivaju na rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i na činjenici da je Kipar članica EU.
„Verujemo da Kiprani grčkog porekla moraju da steknu prava i osećaj bezbednosti (koje im ne omogućavaju) okupatorske snage ’Severnog Kipra‘. Te snage moraju da odu.
Dok god su tu okupatorske snage, ne može da se pronađe rešenje za problem Kipra“, poručio je Kocijas.
Ovako odlučan stav se nije čuo sa ove pozornice poslednjih deset godina, što je izazvalo veliko zadovoljstvo kiparske vlade. U tom duhu je bio i odgovor Aleksisa Ciprasa turskom kolegi, koji ga je tokom samita UN u Njujorku pozvao da zajedno posete Kipar.
„Hajde prvo da rešimo problem Kipra pa onda da idemo u posetu“, poručio mu je grčki premijer.
Grčka strahuje i od turskog uticaja na Balkanu, u Albaniji i na Kosovu, zbog čega insistira na dobrosusedskim odnosima. Ostaje, međutim, nerešeno pitanje imena Makedonije, koja za Atinu postoji samo kao Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija.
„Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija mora da se odrekne svog iredentizma, mora da pristane na realno i konstruktivno rešenje problema u vezi sa imenom“, poručio je grčki šef diplomatije.
Grčka smatra da upotreba imena Makedonija ukazuje na teritorijalne pretenzije Skoplja na istoimenu oblast u severnoj Grčkoj.
Atina ima problema i sa Albanijom, sa kojom „nastavlja pregovore o brojnim pitanjima“, kako se Kocijas zadovoljio da kaže.
Spoljna politika Grčke je u senci teške političke situacije u zemlji izazvane dubokom ekonomskom krizom i velikim dugom koji mora da vrati zajmodavcima.
Grčki komentatori ocenjuju za Sputnjik da je manevarski prostor Atine sužen i da je ona izložena brojnim pritiscima.
„Cipras će odsad da bude u ljubavnoj vezi sa Evropskom unijom“, kaže Nikos Hasapopulos, kolumnista lista „To vima“. On smatra da je malo verovatno da grčka vlada promeni stav prema Kosovu, ali da to nije isključeno ukoliko pritisci budu jaki.
Ovo mišljenje deli i Ksenija Kounalaki, urednica međunarodne rubrike u listu „Katimerini“, desne orijentacije. Ona kaže da je Hašim Tači vršio pritisak na grčku vladu tokom nedavne posete Njujorku, ali da Atina nije promenila stav.
„Amerikanci takođe forsiraju priznje Kosova. Još uvek nema promene stava, ali treba razumeti da ne bismo želeli da naudimo našim odnosima sa SAD i EU samo da bismo zadržali dobre odnose sa Srbijom. To je moja lična procena“, kaže Kounalaki, ali naglašava da ako budu vršili snažan pritisak možda će do toga ipak i doći.
Tokom posete Ciprasa Vašingtonu američki predstavnici su se utrkivali da mu ukažu naklonost. „Bio je vrlo lepo primljen od strane visokih američkih političara koji su se založili za smanjivanje grčkog duga, zato što, naravno, oni za to ne plaćaju. Cipras bi mogao da koristi američku kartu unutar EU, to bi mogla da bude promena u njegovoj dosadašnjoj politici“, kaže ova komentatorka.
Za Dimitrisa Karžijamisa iz komunističkog lista „Rizopastis“, odluke grčke vlade su u tesnoj vezi sa EU i NATO-om.
„Trebalo bi da su uloge unutar ovih organizacija ravnopravne, ali vidimo da to nije slučaj. Unutar ovih imperijalističkih organizacija Grčka ne može da ima nezavisnu ulogu. Zato je njena pozicija kontradiktorna“, kaže Karžijamis za Sputnjik. Ova kontradiktorna pozicija objašnjava bilateralne susrete grčkih vlasti sa predstavnicima Kosova.
Karžijamis smatra da se to neće promeniti sa novom vladom.
