Aleksis Cipras dobio je drugu šansu da sprovede reforme u Grčkoj. Na vanrednim izborima njegova Siriza, iako pocepana, osvojila je 145 od 300 mesta u parlamentu — Areopagu.
Iako je pristao na nešto što se teško može nazvati kompromisom sa čelnicima Evrogrupe posle referenduma na kome su grčki građani odlučili suprotno, Cipras je u postizbornom obraćanju svojim pristalicama u Atini ponovio reči koje je izgovarao i pre nego što je postao premijer. Grčka i grčki narod sinonimi su za otpor i dostojanstvo, rekao je on.
„Zajedno ćemo nastaviti borbu u sledeće četiri godine. Pred nama su teškoće, ali stojimo čvrsto na zemlji. Od borbe se nećemo oporaviti magijom, ali hoćemo ako naporno radimo“, rekao je Cipras.
Sa njim se ne slaže njegov dojučerašnji najbliži saradnik i ministar finansija Janis Varufakis, za koga Siriza više ne postoji od 12. jula ove godine. Posle toga, prema Varufakisovim rečima, na delu je predaja grčke vlade i dekonstrukcija Sirize.
Dogovor sa Evrogrupom biće sproveden u delo, najavili su čelnici Sirize, uz ogradu da će biti nastavljeni teški pregovori.
Pitanje koje se postavlja je kako pomiriti dve naizgled suprotne stvari — izvorne težnje Sirize za pravednijim evropskim i grčkim društvom i ciljeve međunarodnih kreditora oličene u nemačkom ministru finansija Volfgangu Šojbleu?
Predsednik ekspertskog saveta fondacije „Radionica evroazijskih ideja“ Grigorij Trofimčuk kaže da će EU pojačati pritisak na Ciprasovu vladu jer shvata da je on u strateškom ćorsokaku, pošto nije postigao rezultat koji je očekivao. Haos, kaže Trofimčuk, u koji se uvukla Evropa zbog krize sa izbeglicama, mogao bi donekle da pomogne Grčkoj.
„Ukoliko Cipras bude vodio odmerenu politiku i ako se snađe u ovoj situaciji,on će dobiti dodatne poene na unutrašnjoj političkoj sceni. Sa druge strane, postoji mogućnost da će EU preusmeriti ogromnu većinu izbeglica u Grčku ukoliko Cipras bude vodio politiku koja ne odgovara Zapadu. Mislim da grčki premijer to uzima u obzir“, objašnjava Trofimčuk.
Naučni saradnik na Institutu za evropske studije Ruske akademije nauka Vladimir Švejcer kaže da kreditori imaju interesa da Grčka postane stabilna država zato što ova zemlja trenutno igra ulogu evropske kapije, kroz koju dolaze izbeglice.
„Mislim da su kreditori spremni za neke ustupke, što ranije nije bio slučaj. Ali Grcima niko neće otpisati dugove. Sami su napravili dugove, nisu to uradili pod pritiskom Vašingtona ili Brisela. Jednostavno, Grčka je trošila mnogo više nego što je zarađivala, ali sada polako shvata da je vreme da se opameti. Očigledno je da neće doći do izlaska iz EU ili zone evra“, zaključuje Švejcer.
Niska izlaznost od svega 55 odsto pokazatelj je zamora birača trećim opštim glasanjem posle januarskih izbora, koji su doveli Ciprasa na vlast i julskog referenduma.
Cipras se, za neke analitičare naglo, odlučio da podnese ostavku prošlog meseca nakon što je bio prisiljen da prihvati drakonske uslove paketa međunarodne finansijske pomoći, uprkos tome što se 62 odsto glasača na referendumu izjasnilo protiv toga.
Suočavajući se sa bankrotom države i mogućnošću izlaska iz Evrozone, kao i sa padom ekonomije usled nedostatka novca, Cipras je insistirao na tome da nije imao puno izbora. Međutim, mnogi u njegovoj stranci videli su u tome izdaju principa za koje su se borili. Rezultat je bio podeljena Siriza.
Posle nedeljnih izbora situacija se izmenila u Ciprasovu korist. Većina stranaka zastupljenih u parlamentu veruje u nužnost mera štednje. Izuzetak su ekstremno desna Zlatna zora, koja je ušla u parlament kao treća po jačini sa sedam odsto osvojenih glasova i Komunistička partija Grčke.
U ovakvoj situaciji, Ciprasova uloga je nešto izmenjena u odnosu na januar. Za razliku od početaka u prvom mandatu kada se Siriza zalagala za odbacivanje uslova Evrogrupe, Cipras se sada postavlja kao onaj ko će ublažiti udarce mera štednje po leđima najranjivijih slojeva stanovništva opisujući finansijski paket kao „živi organizam“ sa još nekim otvorenim poljima za pregovore kao što su smanjenje duga, privatizacija, radni odnosi i nenaplativi krediti banaka.
