Posle parlamentarnih izbora koji su na vlast doveli lidera Sirize, bivšeg premijera Aleksisa Ciprasa, i referenduma o predlozima kreditora, Grci treći put biraju.
Izvesno je, Grčkom će vladati koalicija. Ankete pokazuju izjednačene rezultate favorita, Sirize i Nove demokratije (po 28 odsto glasova), dok se krajnje desničarska Zlatna zora (sa oko šest odsto) i stranka Pasok, levog centra, utrkuju za treće mesto.
Cipras je ubeđen da će formirati Vladu. Pitanje je za koga Grci glasaju ako zaokruže Sirizu, koaliciju koja je pristala na uslove kreditora i izneverila sve koji su nedavno na referendumu zaokružili „ohi“.
„On je u jako teškoj poziciji i jako ga je teško politički rubrikovati. Na rečima je kritičar, a u praksi neko ko traži dogovore u granicama koje zadaje Trojka, a suočava se sa ogromnim socijalno-ekonomskim problemima i ima jako oskudne finansijske resurse da ih reši“, kaže Stanković. Ko god da pobedi neće naći način da dođe do političkih i ekonomskih mera koje bi garantovale neku vrstu hepienda za grčko društvo, kaže za Sputnjik politički analitičar Dejan Vuk Stanković i dodaje da je Siriza sada politički neidentifikovani objekat, koga je EU politički preorijentisala, kao i Ciprasa.
Ono što Grčku najviše unespokojava nije politička konfuzija i kriza političke elite, bez obzira da li govorimo o Sirizi ili drugim partijama, već činjenica da ne postoji način na koji bi se došlo do političkih i ekonomskih mera koje bi garantovale neku vrstu hepienda za grčko društvo, dodaje Stanković.
On smatra da je ova činjenica bolna i opasna ne samo za Grke, već i za region, ali i čitavu Evropu koja se suočila sa migrantskom krizom.
„Ovo je vreme velike neizvesnosti za Evropu. Kriza evrozone nije okončana. Evropa se suočava i sa izazovima koji se tiču političkog i bezbednosnog rešenja krize u Ukrajini. Pitanje je koliko EU ima kapaciteta da kontroliše krize na tri polja. Problemi sa izbeglicama su u ovom trenutku nesagledivi i isto tako teško rešivi, a kriza u Ukrajini ima perspektivu da traje i tu EU ima jako mali manevarski prostor, s obzirom na ulogu Rusije i SAD u tamošnjem sukobu“, kaže Stanković.
On dodaje da niko ne zna kako će Grčka završiti, kao što niko ne zna ni razmere ni posledice migrantske krize, koja uveliko podiže ne samo ekonomske troškove, već i nivo bezbednosnog rizika za Uniju i dovodi do uzajamnih tenzija među državama-članicama, jer ne doživljavaju svi izbeglice jednako, niti imaju jednake resurse da se tim problemom bave.
Lideri dve najjače političke stranke, Aleksis Cipras i Vangelis Meimarakis, odbacili su mogućnost stvaranja velike koalicije.
Obe stranke obećavaju da će se držati odredbi paketa pomoći, ali predviđaju različite metode, Nova demokratija želi da uvede poreske podsticaje kako bi privukli investitore, a Siriza poreze smatra sredstvom za preraspodelu bogatstva.
Među 15 odsto Grka koji kažu da još nisu odlučili za koga će glasati, ima mnogo bivših pristalica Sirize, koje Cipras sada pokušava da pridobije vrstom levičarske retorike koja ga je dovela na vlast u januaru. U osveženom izbornom programu Sirize piše da je sporazum o paketu pomoći bio „proizvod ucene bez presedana“. Njegov glavni adut jeste činjenica da Grci žele da ostanu u evrozoni, potvrđuju ankete.
Za razliku od prethodna dva glasanja, ovog puta među Grcima ne vlada entuzijazam, ekonomija stagnira, četvrtina radno sposobnog stanovništva i dalje je nezaposlena, a kontrola kapitala ograničava pristup gotovini na 420 evra nedeljno.
Ko god bude vladao, u velikoj socijalno-ekonomskoj neizvesnosti moraće da se rukovodi radikalnim zahtevima Trojke kroz novi trogodišnji sporazum.
Šta će se dogoditi u naredne tri godine, zaista niko ne može da predvidi. Takvih analiza ovoga puta u svetskim medijima nema, kao da je, u senci migrantske krize u kojoj se Evropa ne snalazi, Grčka prepuštena samoj sebi. Deo bivših Ciprasovih birača misli da je tako i najbolje.
