Rusija je u međuvremenu već zauzela ofanzivnu politiku po pitanju borbe protiv terorista ušavši u sukob sa ID na teritoriji Sirije, a njihovi koraci se svakodnevno koordinišu između ruskog i američkog Ministarstva odbrane kako bi se izbegli mogući sukobi, navodi portal Šta oni kažu o SAD.
Istovremeno, sve više se nazire ideja da se produži život predsednika Bašara el Asada sa jedne strane, a sve manje se čuju pozivi na suđenje Asadu za zločine nad sirijskim narodom. Kada je reč o izjavama koje dolaze iz SAD, one deluju stidljivo i slabašno, može se reći čak i kukavički ali i konspirativno.
Kada je reč o Americi, sa jedne strane, ona nije pružila adekvatnu podršku borcima Asadove opozicije i nije ih snabdela odgovarajućim naoružanjem kako bi se suprotstavili snažnoj ruskoj avijaciji. Sa druge strane, SAD su potpisale nuklearni sporazum sa Iranom što je dovelo do deblokade iranske imovine. To je sve rezultiralo time da Rusija sklopi ugovor o prodaji naoružanja Iranu u vrednosti od 21 milijarde dolara.
Ono što je Amerika uspela da ostvari za vreme mandata trenutnog državnog sekretara SAD Džona Kerija, koji je ujedno i najslabiji državni sekretar u odnosu na sve prethodnike, jeste da održi krizu, a kao dokaz tome su mnoštvo nerešenih konflikata — Avganistan, Irak, Ukrajina, Palestina, Jemen.
Politiku američke administracije i predsednika Baraka Obame, koju svet nije shvatio ozbiljno, ruski predsednik Vladimir Putin uspeo je vešto da preokrene u preispitivanje poteza NATO-a. On je, naime, od sankcija protiv Rusije uspeo da napravi snažnu koaliciju sa Iranom, Hezbolahom ali i sirijskim predsednikom Asadom.
Pored toga, Putin je uspeo da popuni prazninu koja je stvorena širenjem američkog haosa u arapskom svetu, kao i da ojača poziciju Rusije u eventualnim predstojećim krizama koje prete južnoj ruskoj granici.
Na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija odjeknuli su govori mnogih svetskih lidera, međutim tamo nisu bili prisutni predsednici Sirije i Palestine. Stiče se slika da je svet do te mere licemeran da ne želi da čuje patnju ljudi koji tamo žive već se isključivo zalaže za sopstvene interese.