Bivši lider DS–a Dragan Đilas otkupio je dugove te stranke prema Razvojnoj banci Vojvodine. Aktuelni lider nekada vodeće parlamentarne stranke Bojan Pajtić kaže da je demokratama „pao kamen sa srca“ i da DS više “ne duguje ni dinara RBV“.
Šta je Đilas kupio otkupom dugova DS-a i da li ta stranka ipak nešto duguje — svojim biračima, bivšim i sadašnjim? Sagovornici Sputnjika smatraju da DS nije uspeo da opravda ni veliko poverenje svojih birača, niti da ispuni svoju misiju modernizacije društva i države, toliko očekivanu nakon petooktobarskih promena.
„Malo je neobično da Đilas, koji je tu već bivši, otkupljuje dugove DS–a. Možda je to učinio jer se osetio negde i odgovornim za te dugove, ali mislim da time nije kupio neku poziciju sebi u DS–u, jer Pajtić za sada ima kontrolu nad tom strankom“, kaže za Sputnjik politički analitičar Branko Radun.
Prema njegovom mišljenju, demokrate imaju mnogo većih problema od pomenutog duga.
„Nizak rejting, imidž najkorumpiranije stranke u istoriji srpske politike i unutrašnja trvenja, podele i borba za lidersku poziciju — to su ozbiljni problemi koje je mnogo teže rešiti nego ovaj dug“, smatra Radun.
Činjenicu da je bivši lider demokrata stranačke kolege spasao da im „na doboš“ ne odu stanovi i lokali koje su založili za stranački kredit kod RBV, politički analitičar Dejan Vuk Stanković vidi kao njegov lični čin i neku vrstu donacije.
„To je pomalo i izraz zahvalnosti za sve ono što je Đilas u političkom i poslovnom smislu postigao kao visoki funkcioner te partije, jer ne treba zaboraviti da je on čast i ugled stekao pre svega time što je bio u DS–u. Sa druge strane, mislim da Đilas ovim otkupom kupuje i neku vrstu moralnog prava da u budućnosti utiče na politiku te stranke, možda ne kao neki istaknuti funkcioner, ali svakako kao čovek koji iz nekog drugog plana, preko te partije, može da pošalje određene političke poruke“, kaže Stanković.
DS je u dugove zapao zbog političkih očekivanja koja su bila veća od rezultata, pa je gubitkom predsedničkih i parlamentarnih izbora izostala i očekivana materijalna dobit, objašnjava naš sagovornik. Međutim, nekada najmoćnija politička partija nije doživela samo finansijsku eroziju.
„U političkom smislu, ovu vrstu moralnog i stranačkog bankrota demokrate su doživele zbog toga što su u narodu prepoznate kao stranka identifikovana sa korupcijom i nesposobnošću da rešava konkretne probleme građana“, smatra Stanković.
Od stranke koja je pre nekoliko godina dominirala političkom scenom, DS je sa koalicionim partnerima na izborima 2014. godine dobila podršku 6,03 odsto birača.
Prema mišljenju Branka Raduna, današnja DS skoro da nema nikakve veze sa onom iz 1990. godine, kada su njeni članovi bili značajni intelektualci, javni radnici, pisci, pesnici. Boris Tadić je DS–u doneo ogromnu popularnost, ali je tu stranku uveo i u probleme, slažu se sagovornici Sputnjika.
„Tokom 20–ak godina, od intelektualno jake stranke napravljena je neka marketinška agencija, naročito u vreme Đilasa i Tadića. To se pokazalo kao kratkoročno dobra strategija, međutim dugoročno DS nije imala rezultate, osim ako u rezultate ne računate korupciju, tragičnu privatizaciju i napuštanje borbe za Kosovo. Deset godina loše vlasti, naravno da kao posledicu donosi da vam više niko ne veruje. Osim toga, tom sunovratu su dosta doprineli i Đilas i Pajtić, kao ljudi koji se nisu pokazali kao sposobni da vode stranku, pa čak ni opozicionu“, kaže Radun.
Sličnog stava je i Dejan Vuk Stanković, koji smatra da je DS danas tu gde jeste zbog velikih oscilacija u pogledu političke ideologije i činjenice da je partija bremenita unutrašnjim podelama. On podseća da su se na čelu demokrata od 2012. godine promenila tri lidera.
„Do 2012. godine krivica je Tadićeva, a jedan deo njegove krivice je i ova podela DS–a koja je nastala u predvečerje izbora 2014. godine. Tu Tadić snosi jednu vrstu političke i moralne odgovornosti, ali nije naročiti talenat za politiku pokazao ni ’dobročinitelj‘ Dragan Đilas, niti je sjajne liderske sposobnosti pokazao ’večiti pokrajinski premijer‘ Bojan Pajtić. Tako da je to proizvod i neodgovornosti i nedostatka talenta“, smatra Stanković.
Poslednja istraživanja javnog mnjenja ne idu demokratama na ruku, pa je pitanje da li će ta partija na sledećim izborima preći censzus. Sagovornici Sputnjika se slažu da su DS–u potrebni aktivnost, hrabrost, novi program koji će privući birače i pre svega — ljudi u koje narod može imati poverenja.
„To očigledno DS još nema, kao ni druge opozicione stranke. To je problem čitave opozicije, to jest Srbija nema opoziciju, nažalost, a ona je potrebna čak i vlasti, kao neka vrsta zdravog pritiska, da se ne opusti i postane bahata, kaže Radun.
„Put ka nekim novim pobedama podrazumeva neke nove ljude koji nisu kompromitovani u blatu srpske politike i tranzicije koja traje već 15 godina. Teško da to mogu biti ljudi iz prvog, drugog ili trećeg ešalona DS koja, na žalost ovog društva, nije uspela da opravda ni veliko poverenje građana, niti da ispuni svoju misiju modernizacije društva i države“, poručuje Stanković.
