Ukrajinske vlasti zakazale su lokalne izbore za 25. oktobar. Vlasti samoproglašene Luganske narodne republike pripremale su se da izbore održe 1. novembra, a u Donjeckoj narodnoj republici trebalo je da izbori budu održani 18. oktobra. Politički predstavnici DNR i LNR na minskim pregovorima u utorak su objavili da su vlasti republika spremne da odlože izbore za sledeću godinu.
Nova nada
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je da Moskva pozdravlja ovu odluku DNR i LNR.
Predsednik Francuske Fransoa Oland, kako se navodi u saopštenju iz Jelisejske palate, takođe je pozitivno ocenio ovu odluku, dok predsednik Ukrajine Petro Porošenko smatra da odlaganje izbora u Donbasu otvara put ka vraćanju Ukrajine u region uz pomoć izbora po ukrajinskom zakonodavsvu.
Portparol šefice evropske diplomatije Federike Mogerini poslao je saopštenje u kojem je navedeno da odluka DNR i LNR uliva nadu da će biti pronađeno političko rešenje sukoba. „Uz nedavno postignut dogovor o povlačenju naoružanja malog kalibra ovo saopštenje daje nadu da će biti trajno politički rešen sukob“, navedeno je u saopštenju.
I SAD su pozdravile odluku DNR i LNR o odlaganju lokalnih izbora, kao i dodatni sporazum o povlačenju naoružanja. Predstavnik američkog Stejt departmenta Majk Toner izjavio je da žitelji istoka Ukrajine zaslužuju izbore u skladu s međunarodnim standardima i u skladu s ukrajinskim zakonodavstvom, pod nadzorom OEBS-a.
On je dodao da SAD pozdravljaju sporazum o povlačenju teškog naoružanja i naveo da je „izuzetno važno da OEBS ima potpuni pristup, uključujući granicu s Ruskom Federacijom“.
Predstavnica Kijeva u trilateralnoj kontakt grupi za rešavanje situacije u Donbasu Darja Olifer saopštila je da Kijev pozitivno ocenjuje odluku samoproglašenih republika. „Ovaj korak će omogućiti da se održe pošteni, zakoniti i pravedni izbori u rejonima Donjecka i Luganska na osnovu izbornog zakonodavstva Ukrajine i uz poštovanje zahteva OEBS-a, što u potpunosti odgovara Minskom sporazumu i dogovorom koji su postigli lideri ’normandijske četvorke’ u Parizu 2. oktobra“, piše u saopštenju objavljenom na fejsbuk stranici Oliferove.
Izvor blizak razgovorima saopštio je da je uslov za odlaganje izbora bilo odustajanje Kijeva od vojne operacije u Donbasu.
Predstavnik Kijeva u podgrupi za humanitarna pitanja Irina Geraščenko naglasila je da novi datum izbora treba da odredi Vrhovna rada Ukrajine.
Put ka dijalogu
Prvi zamenik šefa odbrambenog komiteta Saveta Federacije Franc Klincevič rekao je novinarima da je odluka vlasti Donbasa o odlaganju lokalnih izbora za sledeću godinu doneta posle konsultacija s Rusijom, ali da to principijelno ne menja situaciju i da Kijev sada mora da sarađuje s ustanicima. Sudeći po svemu, kijevske vlasti ne nameravaju da vode direktan dijalog s ustanicima, ali, kako je rekao senator, argumente da to ne čine praktično više nemaju. Odlaganje izbora izbilo im je i poslednji argument, rekao je Klincevič.
Šef komiteta Državne dume za poslove Zajednice nezavisnih država, evroazijsku integraciju i veze sa sunarodnicima Leonid Slucki rekao je da odlaganje izbora pokazuje volju DNR i LNR da se ispuni Minski sporazum. „Nadajmo se da će ukrajinske vlasti prekinuti da imitiraju ispunjavanje ’Minska 2’ i da će nastaviti neophodne napore u realizaciji pariskog dogovora kako bi izbori u Donjecku i Lugansku bili održan i kako bi republike, najzad, dobile poseban status“, rekao je Slucki.
Ukidanje sankcija
Ruski eksperti smatraju da će se odluka vlasti DNR i LNR pozitivno odraziti na situaciju sa sankcijama protiv Rusije. Politikolog Kiril Koktiš smatra da je moguće da će Zapad izbeći neposredno povezivanje ukidanja sankcija s ispunjenjem Minskog sporazuma, u slučaju da Kijev otvoreno sabotira taj dogovor.
„Antiruske sankcije povezane su s Minskim sporazumom, odnosno s njegovim ispunjavanjem. Ako se uzme u obzir poslednji susret u ’normandijskom formatu’ u Parizu, pritisak Evrope na Kijev je pojačan. Kakav će on biti u budućnosti videćemo, ali mislim da za ono što ne bude ispunio Kijev više neće optuživati Rusiju. Postoji izvesna verovatnoća da ako Kijev počne otvoreno da sabotira Minski sporazum, ukidanje sankcija Rusiji neće biti direktno uslovljeno ispunjenjem odredbi tog dokumenta“, uveren je ekspert.
Politikolog Aleksej Martinov rekao je da poslednji događaji u vezi s ukrajinskom krizom omogućavaju da se prognozira odustajanje evropskih zemalja od dela sankcija protiv Rusije krajem godine. „Što se tiče histerije vodećih evropskih zemalja, uveren sam da će one menjati svoje mišljenje o sankcionoj politici protiv Rusije. Praktično sam uveren da će do kraja godine niz sankcija biti ukinut“, rekao je Martinov.
„Kijev se sada, u suštini, nalazi pred izborom, u kojem svaka njegova akcija može da bude gubitak. Ako počne da ispunjava Minski sporazum, to će značiti realnu promenu ustavnog sistema u zemlji, zahtevaće niz dubokih reformi, i najzad, to će dovesti ili do toga da vlast u Ukrajini samu sebe ograniči ili da bude smenjena“, smatra zamenik direktora Centra za ukrajinistiku i belorusistiku Moskovskog državnog univerziteta Bogdan Bespaljko.
Ovaj analitičar nije isključio mogućnost da sledeće godine, kada rok važenja Minskog sporazuma bude istekao, „Kijev zauzme kurs žestokog pritiska na DNR i LNR, njihovu blokadu, pa čak i vojno rešavanje konflikta. „U tom slučaju Kijev će naići na suprotstavljanje Rusije, Francuske i Nemačke koje ne podržavaju vojno rešenje sukoba“, naveo je on.
