00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

„Barbari“ odlučuju o hrvatskoj Vladi

© AFP 2023 / Filip HorvatIzbori u Hrvatskoj
Izbori u Hrvatskoj - Sputnik Srbija
Pratite nas
Srbi u Hrvatskoj spremni su za parlamentarne izbore. Da li će iduće četiri godine hrvatsku Vladu voditi HDZ ili SDP, najverovatnije će odlučiti stranke manjina. Najveća srpska stranka u Hrvatskoj SDSS već je dobila poziv za saradnju od SDP-a.

Srbi u Hrvatskoj mogli bi odlučiti da li će iduće četiri godine hrvatsku Vladu voditi socijaldemokrate ili hadezeovci.

Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović raspisala je redovne parlamentarne izbore u Hrvatskoj za 8. novembar ove godine. Ovaj „najraniji termin“ za raspisivanje izbora, kako ga nazivaju u hrvatskim medijima, prema pisanju istih i nije iznenađenje, jer se obema glavnim hrvatskim političkim strankama — Socijaldemokratskoj stranci (SDP), koju predvodi aktuelni premijer Zoran Milanović, i opozicionoj Hrvatskoj demokratskoj zajednici (HDZ), na čelu sa Tomislavom Karamarkom, žuri na izbore.

Spomenik Franji Tuđmanu u Vukovaru - Sputnik Srbija
Hrvatska – od Tuđmana do Tuđmana

Istraživanja javnog mnjenja o tome ko bi mogao pobediti pokazuju tesnu većinu između ove dve opcije, pa se ni najozbiljniji analitičari ne usuđuju da daju prednost jednima ili drugima.

Ipak, u svetlu poslednjih dešavanja, blagu prednost koju je HDZ imao nad SDP-om zbog vođenja nacionalne politike, posebno prema manjinama, odnosno Srbima (zabrana ćirilice u Vukovaru, napadi na predsednika Nacionalnog veća Srba Milorada Pupovca itd.), sada je splasnula posle Milanovićeve retorike prema Srbiji i Srbima zbog migrantske krize.

Izgleda da su Milanovićevi reči „barbari“ i slično imale presudan uticaj na hrvatske glasače, pa je rejting ove stranke, koji je bio u opadanju, naglo skočio. Međutim „barbari“ ili ne, tek čini se da bi presudnu ulogu u tome koja će stranka pobediti na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj mogli da odigraju upravo Srbi u Hrvatskoj, odnosno manjinske stranke.

Srbi kao manjina imaju zagarantovana tri, od ukupno osam mesta za manjinske stranke. S obzirom na to da je izvesno da ni SDP ni HDZ neće dobiti dovoljan broj poslanika u parlamentu (Saboru) da formiraju Vladu, Srbi i ostale manjinske stranke će biti ti koji će odlučiti ko će biti novi hrvatski premijer.

Međutim, pitanje je koja je od ovih ponuđenih opcija bolja za Srbe?

Bivši potpredsednik Vlade Hrvatske Slobodan Uzelac, jedini iz redova Srba koji je u Hrvatskoj imao ovako visoku funkciju, za Sputnjik podseća da su Srbi imali saradnju sa obema strankama i kaže da bi, da mu je ovo pitanje postavljeno pre nekoliko godina, rekao da Srbi treba da slede svoj interes i da se priklone onima koji Hrvatsku vuku u Evropsku uniju. 

Zoran Milanović - Sputnik Srbija
Milanović — može li mali političar da postane veliki državnik

Danas, kaže on kada se pokazuje da je EU jalova organizacija, nije više siguran da je tada bio u pravu.

„Svaka zajednica, pa i srpska, treba da sledi svoj interes. Koliko su HDZ ili SDP bili verodostojni, to smo videli, a koliko će biti — to je teško proceniti. U svakom slučaju, naši ljudi koji danas vode politiku treba to da ocene“, kaže Uzelac.

On, međutim, ipak ocenjuje da ima elementa koji govore da bi se trebalo prikloniti levoj koaliciji, zbog ideološke bliskosti prema manjinama.

„U tom smislu HDZ je dalji, ali mi smo i sa njima, u vreme kada smo bili pritisnuti zahtevima EU da svako ispuni svoje obaveze, dobro sarađivali. Tako da je dilema teška i velika i verujem da treba imati poverenja u ljude koji vode srpsku zajednicu u Hrvatskoj i da će oni znati da odaberu“, uveren je Uzelac.

Da su ponude Srbima od hrvatskih stranaka već počele da stižu za Sputnjik je potvrdio i predsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Vojislav Stanimirović.

Stanimirović kaže da je SDSS spreman za izbore, iako su rokovi kratki. On dodaje i da je, budući da se radi o najvećoj i najozbiljnijoj srpskoj stranci u Hrvatskoj, na njihovu adresu već stigla ponuda za saradnju.

„Mi idemo sami, sa manjinskim strankama koje pripadaju 12. izbornoj jedinici. Nemamo nikakve partnere iz srpske manjinske kvote. S druge strane imamo ponudu od SDP-a za devetu izbornu jedinicu, i još nismo doneli odluku da li ćemo ponudu prihvatiti i time potencijalno dobili i četvrtog kandidata, na građanskoj listi, pored tri zagarantovana na manjinskoj listi. O tome će se odlučivati na Glavnom odboru u subotu“, kaže Stanimirović.

Srbi u Hrvatskoj su građani drugog reda

On kaže da, ukoliko odbiju saradnju sa SDP i odluče da idu sami na izbore, postoji realna mogućnost da manjine, među kojima su i Srbi, budu prevaga u tome ko će formirati Vladu Hrvatske.

„To će biti nezahvalan zadatak, ako od ’manjinaca‘ bude zavisilo ko će formirati Vladu, ali to može da se desi, s obzirom na ankete koje se rade, a koje su vezane za poziciju ove dve velike hrvatske stranke — SDP i HDZ“, objašnjava on.

Na izborima u Hrvatskoj liste mogu predložiti političke stranke, koalicije stranaka i birači.

Službena izborna kampanja počinje danom objave zbirnih lista izbornih jedinica, a završava se 24 sata pre dana održavanja izbora. Pravo biranja na izborima imaju svi punoletni hrvatski državljani i birani mogu biti svi punoletni hrvatski državljani, bez obzira na prebivalište.

Saborski poslanici biraju se na mandat od četiri godine, neposredno, tajnim glasanjem. Biraju se u Hrvatskoj i u inostranstvu, na biračkim mestima u sedištima diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Hrvatske. Izborne jedinice definisane su posebnim zakonom. U deset jedinica u Hrvatskoj bira se po 14 poslanika. Birači bez prebivališta u Hrvatskoj, odnosno iz „dijaspore“, biraju tri zastupnika u posebnoj izbornoj jedinici.

Pripadnici nacionalnih manjina biraju ukupno osam poslanika u posebnoj izbornoj jedinici. Kandidate za poslanike manjina mogu predlagati političke stranke, birači i udruge nacionalnih manjina.

Birači mogu glasati samo za jednu listu, s tim da birač na glasačkom listiću može označiti kandidata kojem daje prednost u odnosu na ostale na listi za koju je glasao.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala