Fotije je u razgovoru za Večernje novosti rekao da o tome svedoči činjenica da su Srbi pokušavali da obeleže mesta svog stradanja tokom građanskog rata devedesetih, ali da to ide dosta teško „jer su ti spomenici preko noći uništavani” i kao primer pomenuo uništavanje spomenika postradalim u Golubiću kod Knina, koji je srušen iste noći kad je i podignut.
Na pitanje ima li najava da će obeležavanju 20 godina „Oluje“ prisustvovati i neki Srbi u Hrvatskoj, Fotije je rekao da Srpska pravoslavna crkva u tome ne može da učestvuje, niti želi, niti joj je tu mesto.
„Mi tamo ne bivamo, niti bismo bili. A Srbi koji nameravaju, trebalo bi da znaju zašto to čine. Tokom 4. i 5. avgusta, mi širom eparhije dajemo pomene i parastose za Srbe postradale tih dana i tokom rata. Molimo se za ljude koji su nevino stradali. Naše obeležavanje tog tragičnog događaja su molitva, pokajanje i vera“, rekao je episkop.
Fotije je rekao i da se u crkvi svakodnevno mole za povratak i trajni opstanak Srba u Dalmatinskoj eparhiji i u Hrvatskoj.
„Do rata devedesetih u Dalmaciji je živelo oko 120.000 Srba, danas jedva četvrtina, većinom starijih“, rekao je Fotije.
Prema njegovim rečima, najviše naroda iselilo se iz gradova i tamo se najmanje vratilo.
„Njihovi stanovi su zauzeti, pa vrlo teško mogu da se u njih vrate. U unutrašnjosti Dalmacije, u selima, stanje je bolje. Čak i ako se nisu odlučili za konačan povratak, Srbi iz tih krajeva su barem kuće obnovili, a u njih uvek neko može da se vrati“, rekao je za Novosti episkop dalmatinski Fotije.
