Ruski ogranak kompanije „Gugl“ se pozivao na to da robot može da analizira prepisku na osnovu korisnikovog pristanka (datog pri otvaranju naloga). Osim toga, advokati kompanije su objasnili da ona sama nije vlasnik Guglovog domena (gmail.com), kao i da se ne bavi servisiranjem elektronske pošte, već da radi samo na postavljanju reklama putem servisa Google Ad Words. Sud je ipak odlučio da je potpuno nevažno da li prepisku čita čovek ili robot, ukoliko se pri tome narušava tajnost razmene informacije. Pravni eksperti su ukazali da je sud neosnovano odlučio da kazni onog „ko je bliži“, a ne američku centralu Gugla.
Ovaj slučaj je pokrenuo Anton Burkov, šef katedre evropskog prava Humanitarnog instituta u Jekaterinburgu — u aprilu 2015.godine. Naime, 2013.godine, nakon prepiske o službenom putovanju, počeo je da dobija kontekstne reklame u vezi sa rezervisanjem hotela i dobijanjem vize. Ipak, 21. aprila 2015.godine je Zamoskovorecki sud grada Moskve odbacio njegovu tužbu. Tada su predstavnici ruskog ogranka „Gugl“ izjavili da ne predstavljaju servis Džimejl (Gmail) i da je nadležno odgovorno pravno lice zapravo kompanija „Gugl“ sa sedištem u SAD.
Stručnjaci smatraju da će „Gugl“ ovaj slučaj „voditi do kraja“, s obzirom da im postavljanje kontekstne reklame donosi veliku dobit.
„Gugl“ je mnogo puta bio optuživan za čitanje prepiske svojih klijenata, ali je kompanija do sada uspevala da opravda svoju poziciju, oslanjajući se na argument da tekst „čitaju“, odnosno analiziraju roboti, a da treća strana ne dobija ključne podatke. Federalna antimonopolska služba Rusije trenutno vodi istragu povodom optužbi da je ova američka kompanija zloupotrebila monopolski položaj na tržištu operativnih sistema.
