Putin je pokazao da više nije otpadnik koji je morao pre vremena da napusti Samit G-20 u Australiji u novembru 2014. godine, nakon ledenog prijema zapadnih lidera. „Mond“ ističe nekoliko krupnih koraka koje je ruski predsednik morao da preduzme da bi ponovo pridobio međunarodnu pažnju.
Putinov povratak na glavnu ulogu u međunarodnoj areni počeo je u maju, kada je Moskva počela svoju „sirijsku kampanju“, pokušavajući da razmotri sa SAD da sednu i razgovaraju o situaciji na Bliskom istoku.
Američki državni sekretar Džon Keri je posetio Soči 12. maja ove godine. Pre Kerijeve posete, nijedan visoki američki zvaničnik nije kročio na rusko tle više od dve godine. To je velika prekretnica za Putina, naveo je francuski list.
U julu je Putin pokrenuo intenzivni diplomatski rad na svim frontovima. Rusija je postala ključni pregovarač tokom pregovora između Irana i P5+1 grupe, tokom koje su strane konačno došle do sporazuma o nuklearnom programu Teherana.
Zatim je došlo je Putinovo vreme da zablista na samitu BRIKS-a u ruskom gradu Ufi. Tokom sastanka, on je uspešno izložio ideju „multipolarnog sveta“, koja bi mogla doći namesto zapadne hegemonije sa SAD na čelu.
Onda je došla Sirija. Pošto je pod vođstvom SAD međunarodna koalicija posrnula u svojoj kampanji vazdušnih napada protiv ID, dok su talasi sirijskih izbeglica stalno kucali na vrata Evrope, Putin je odlučio da deluje. Ruski lider je uspeo da ubedi Evropljane da je mnogo lakše pobediti ID i zaustaviti priliv sirijskih izbeglica nego što se misli.
Način je jednostavan — podržati vladu Bašara el Asada, stvoriti širu koaliciju protiv terorizma, koja uključuje Rusiju, i početi zajedničko uništavanje ID. Prema „Mondu“, to je bio izuzetno pametan Putinov politički potez.
