Da li je Grčka na putu da prizna Kosovo? Ovo pitanje nametnulo se posle odluke te države da podrži prijem Kosova u Unesko, ali i zbog, čini se, sve srdačnijeg odnosa Atine i Prištine. Ako bi Grčka svojom voljom, ili pod pritiskom Evropske unije, ipak odlučila da u jednom trenutku prizna Kosovo, da li bi ostale članice EU, koje takođe nisu priznale Kosovo, krenule tim putem?
Dušan Proroković iz Foruma za strateške alternative smatra da ni Grčka, ni druge članice EU koje nisu priznale Kosovo, neće to učiniti, mada je saglasan da su pod velikim pritiskom EU da to urade. On podseća da je zeleno svetlo za učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije omogućio Briselski sporazum, koji je sa Prištinom potpisala — Srbija. Grčka se, prema Prorokoviću, sada nalazi u situaciji da traži neko međurešenje.
„Grčka se, što se tiče zahteva Kosova za prijem u Unesko, samo poziva na Briselski sporazum. To je stvar našeg i njihovog tumačenja, jer Grčka smatra da je ovim sporazumom Srbija otvorila vrata Kosovu za prijem u međunarodne institucije“, tvrdi Proroković.
On ukazuje da treba praviti razliku kako se prema ovom pitanju odnose države koje su članice EU i onih koje to nisu.
„Države (Rusija, Kina, Brazil…) koje nisu priznale Kosovo smatraju da je to proces koji se tiče Ujedinjenih nacija. Članice EU kažu da njih obavezuje ono što je potpisano u Briselu, jer je Srbija deo tog procesa prenela na EU. Dakle, države koje nisu deo EU nastavljaju sa starim tumačenjem, a one koje jesu članice EU, a nisu priznale Kosovo, ne samo da su izložene pritisku, nego imaju jedno sasvim novo tumačenje pozicije — da je Srbija uz posredstvo EU dala saglasnost da Kosovo uđe u međunarodne organizacije“, kaže on.
Proroković smatra da eventualno priznanje Kosova zemalja unutar EU koje to nisu uradile zavisi od različitih faktora.
U Rumuniji to zavisi od unutarpolitičkog zbivanja, navodi on, dok, kako kaže, Španija, Kipar i Slovačka zasad ne bi trebalo da priznaju Kosovo, zbog separatističkih struja u svojim državama. U tom kontekstu, Proroković ne podržava tezu da bi EU mogla da nađe način da „ućutka“ Kataloniju i time „zadužila“ Španiju da donekle promeni kurs prema Kosovu.
Slobodan Janković, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, napominje da Grčka nije najavila priznanje Kosova, ali podseća da je ta država u specifičnoj situaciji. I on, kao i Proroković, smatra da je Srbija stavljanjem potpisa na Briselski sporazum dala zeleno svetlo svim država, priznavale one Kosovo ili ne, da podrže njegovo članstvo u međunarodnim organizacijama.
Da li je pak podrška Kosova za učlanjenje u međunarodne organizacije put koji vodi „mekom“ priznanju Kosova i među zemljama EU koje ga do danas nisu priznale, i da li bi se na taj način potvrdio američki stav da je Kosovo presedan, sasvim je novo pitanje.
Janković na ovo kaže da, čak i da se to desi — da EU uspe da preostale svoje članice „natera“ da priznaju Kosovo, priča o „kosovskom presedanu“ je već prevaziđena.
„Mislim da je vreme priče o presedanima prošlo. Pred nama su nove realnosti, ruše se granice i stvaraju se nove države“, ističe on.
Šef grčke diplomatije Nikos Kocijas podržao je napore Kosova da se pridruži međunarodnim organizacijama. On se nedavno u Njujorku sreo sa kosovskim premijerom i ministrom spoljnih poslova Isom Mustafom i Hašimom Tačijem, kojeg je i pozvao da poseti Atinu.
