Vučić je poručio da Srbija i Zapadni Balkan ponovo zaslužuju političku pažnju Vašingtona i podršku da ubrzaju evropske integracije, reše otvorene bilateralne sporove koji stoje na putu evropskih integracija, privuku strane investicije i reše aktuelnu izbegličku krizu.
„SAD ne mogu ostaviti Zapadni Balkan kao ’nedovršen posao‘, već moraju krunisati višedecenijske napore regiona obnovljenim prosperitetom, reintegracijom i evropskim integracijama“, naveo je Vučić.
Uprkos nedavnim uspesima u reintegraciji Zapadnog Balkana, mahom kroz Berlinski proces i samite Zapadnog Balkana, još mnogo toga mora da bude urađeno, podvukao je Vučić.
Premijer je naveo da smo svesni da se površna i pogrešna slika Balkana kao „bure baruta Evrope“ neće promeniti sama od sebe i podvukao je da je Srbija investirala mnogo političke energije u pomirenje na Balkanu.
On je naveo da su demokratske vlasti u Srbiji odlučne da reše sve neizmirene razlike, čak i jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, na evropski način — kroz dijalog.
Vučić je podsetio da je u julu bio domaćin tročlanom Predsedništvu BiH u Beogradu na sastanku sa kojeg je poslata poruka mira i pomirenja, iako je pre toga bio kamenovan u Srebrenici dok je odavao poštu bošnjačkim žrtvama u Potočarima.
„Kao svetionik politike pomirenja u regionu, odnosi Srbije i Albanije su ušli u novu eru zbližavanja nakon prve bilateralne posete koja je usledila posle 70 godina“, naveo je Vučić.
Vučić je dodao i da je predložio zajednički dan sećanja na sve žrtve konflikata devedesetih godina na teritoriji bivše Jugoslavije, koji bi mogao biti simboličan korak u prevazilaženju tragedija i oblikovanju evropske budućnosti za nove generacije na Zapadnom Balkanu, kao i otvaranje regionalne kancelarije za mlade na Zapadnom Balkanu.
Vučić je u tekstu naveo da je kroz istoriju Srbija bila odan prijatelj SAD i da su se dve zemlje borile u oba svetska rata rame uz rame.
Od 2000. godine, Beograd i Vašington su, naveo je, zajednički otklanjali uzroke i posledice „anomalija“ do kojih je došlo u bilateralnim odnosima posle NATO intervencije 1999. godine, ali i gradili nove odnose zasnovane na obostranom poverenju i zajedničkim interesima, boreći se protiv organizovanog kriminala, trgovine drogom i terorizma i gradeći stabilnost i prosperitet na Zapadnom Balkanu.
Vučić je podsetio da je Srbija 2006. godine pristupila NATO programu Partnerstvo za mir, kao i da je u januaru potpisan individualni partnerski akcioni plan sa NATO–om.
Dodao je i da oko 300 članova Vojske Srbije učestvuje u različitim misijama Ujedinjenih nacija na Mediteranu, na Bliskom istoku i u Africi, a od 2011. godine i u misijama EU.
„Srbija danas igra značajnu ulogu u ublažavanju humanitarne krize bez presedana zbog priliva izbeglica koje se balkanskom rutom kreću ka Evropskoj uniji“, naveo je Vučić.
Vučić je podsetio i da je Vlada Srbije uvela set strukturnih reformi koje su dale prve rezultate, budući da je javna potrošnja smanjena za 2,2 odsto, nezaposlenost za 2,4 procenta, a fiskalni deficit za značajnih 45,5 odsto godišnje.
Kako je rekao, cilj ambicioznog plana reformi javnog sektora je razvoj profesionalne uprave koja će moći da se uhvati u koštac sa reformama i da reši normativne izazove evropskih integracija.
Vučić je istakao da su u prethodnih 15 godina Beograd i Vašington napravili solidnu osnovu za izgradnju uzajamno korisnih odnosa za 21. vek.
I dok se, naveo je Vučić, Beograd i Vašington fokusiraju na stvaranje jačih bilateralnih veza, stremeći istim vrednostima i interesima, sve je više američkih kompanija, kao i njihovih evropskih partnera, koje dolaze u Srbiju.
