Pored toga, EU nema kapaciteta za geopolitičku igru na postsovjetskom prostoru zbog razlike između toga šta žele njene institucije, šta države-članice, kao i da u rešavanju konflikata treba da učestvuje jedinstveno.
Učesnici su zaključili da bi države-članice EU trebalo da se izdignu iznad pojedinačnih nacionalnih interesa i zajednički pristupe razvoju evropske diplomatije. Asle Toje sa Norveškog Nobelovog instituta u Oslu kaže da se svi slažu da bi EU trebalo da ima spoljnu politiku, ukazujući na to da postoji neslaganje oko toga kako ona treba da izgleda. On je preneo i da je visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Federika Mogerini najavila za sledeću godinu novu strategiju spoljne politike.
Učesnici foruma smatraju i da EU nema kapacitet za geopolitičku igru na postsovjetskom prostoru zbog, a prema rečima Kristijana Nitiu iz Londonske škole ekonomije, to se najviše se vidi u tome kako funkcioniše zajednička bezbednosna i odbrambena politika, koja se kosi sa mogućnostima EU da se bori sa takozvanim „zamrznutim“ konfliktima na istoku Evrope.
„Politika EU prema Rusiji je na početku ukrajinske krize bila podeljena i slaba. EU nije uzimala namere Rusije u obzir. Kako je kriza napredovala, EU je postajala sve svesnija namere Rusije, i učvrstila je svoju politiku koja se odrazila uvođenjem sankcija. Međutim, najveći problem je nastao zbog toga što EU nije smatrala Rusiju jednakom sebi, i stoga se Moskva okrenula Aziji, praveći Evroazijsku uniju“, smatra Nitiu.
On je takođe istakao da je za razliku od Mediterana, gde EU deluje kao jedini akter, na istoku je Rusija veoma važan akter i nije voljna da prepusti svoju dominaciju u regionu, a kao glavni razlog za promenu pristupa EU ka Rusiji naveo je upravo učešće Rusije u konfliktu sa Ukrajinom.
Na Bezbednosnom forumu je takođe bilo reči i o migrantskoj krizi, a prema rečima učesnika upravo je ona pokazala nedovoljnu spremnost država-članica da prustupe rešavanju bezbednosnih pretnji. Prema rečima saradnice nemačke Poslovne škole Herti Monike Sus, migrantska kriza je pokazala slabosti i spoljne i unutrašnje politike EU. „Prilično sam sigurna da će Evropa prevazići krizu, ali pitanje je šta će ostati nakon krize, imajući u vidu da ona može potrajati i narednih pet godina. Glavno pitanje je kako integrisati migrante u Evropsku uniju s obzirom da zemalja koje mogu to da urade ima svega nekoliko, dok mnoge druge nemaju ni ideju kako to da izvedu. To će biti sasvim drugačija EU za 10 godina“, kaže ona.
Govoreći o proširenju Evropske unije, Monika Sus veruje da u narednih 10 godina do toga neće doći. Ona smatra da će se u međuvremenu pronaći neki drugačiji model integracije unutar EU, možda neka vrste asocijacije za balkanske države. Međutim, Srbija ne treba da očekuje potpuno članstvo. „U svakom slučaju, važno je da je proces pokrenut jer je to važno za vašu zemlju i društvo da nastavite put reformi jer će to doprineti vašoj zemlji nevažno da li ćete u nekom doglednom vremenu postati članica EU ili ne“, kaže ona.
Na 5. Beogradskom bezbednosnom forumu, koji traje do 2. oktobra, biće održano blizu 20 panela i okruglih stolova. Cilj Foruma, prema rečima organizatora, jeste da se ponudi odgovor na pitanje kako Evropa, ali i čitav svet treba da se suoče sa izazovima koji, čini se, ruše sve ono što je savremeni svet do sada uzimao kao doktrinu.
