„Predstavnici kosovskih Albanaca sprovode kampanju na prilično agresivan način. Što se tiče podrške koju ovaj zahtev ima, stvari još uvek nisu sasvim jasne. Podnosioci ovoga zahteva vole da govore o tome kako imaju veliku podršku, čak je u jednom trenutku zamenik ministra inostranih poslova Kosova podršku od 46 ili 47 zemalja nazvao plebiscitarnom podrškom, iako znamo da Unesko ima 195 zemalja. Dakle, ima tu prilično poluistina, a ima i nekih nategnutih procena“, navodi Tanasković.
„Sigurno je da određeni broj država podržava Kosovo. Mi znamo da je u prvom trenutku 20 zemalja-članica Izvršnog saveta Uneska podržalo predlog Albanije da se zahtev Kosova stavi na dnevni red tog tela. Kao što znate, u Izvršnom savetu ima 58 zemalja. Nisam čuo da se broj onih koji su se pridružili ovom zahtevu tako dramatično povećao.“
„Kada je reč o državama koje nisu članice Izvršnog saveta, a i tim brojem se manipuliše, to ćemo tek videti do Generalne konferencije u slučaju da Izvršni savet da preporuku Generalnoj konferenciji da ovaj zahtev stavi na svoj dnevni red u novembru. Naravno, postoje šanse da se već na nivou Izvršnog saveta ozbiljno dovede u pitanje opravdanost ovoga zahteva i uopšte njegovog uzimanja u postupak.“
„Utisak je da među nekim državama koje su priznale nezavisnost Kosova ne postoji suviše veliki entuzijazam da se Kosovo u ovom trenutku primi u Unesko, kako iz političkih, tako i iz suštinskih razloga koji se nalaze u onome što je mandat Uneska, odnosno nepoverenje da bi vlasti u Prištini, s obzirom na ono što su do sada pokazale, zaista bile u stanju da odgovore na zahteve koji podrazumevaju članstvo u Unesku.“
Čuju se tvrdnje da bi bilo dobro da Kosovo preuzme brigu o srpskoj kulturnoj baštini…
„To je jedan od najčešće korišćenih argumenata podnosilaca zahteva za prijem Kosova u Unesko. Moram reći da taj argument nailazi na najviše razumevanja među državama, uslovno rečeno Zapadne Evrope, odnosno Evropske unije, i onim državama koje gravitiraju ka Evropskoj uniji, uključujući još neke države zapadne hemisfere.“
„Naime, tu se polazi od jedne logike, koju načelno ne bi bilo lako osporiti — da neki entitet, u ovom slučaju Kosovo, kad postane članica određene organizacije mora da se pridržava svih onih standarda koje podrazumeva članstvo u toj organizaciji. U tom smislu, ovaj stav oni koji nedovoljno poznaju specifičnost situacije na Kosovu i Metohiji i kojima nije poznata velikoalabanska ideja o čistom etničkom, a onda i kulturnom prostoru Albanaca, mogu prihvatiti kao jedan od jakih argumenata“, smatra on.
„Nažalost, sve što se do sada događalo u vezi sa našim kulturnim nasleđem — uključujući njegovo fizičko uništavanje, zatim pokušaj da se kroz nacrt zakona o zaštiti kulturnih dobara provuče stav o tome da su svi spomenici na teritoriji države Kosovo njeno vlasništvo, kao i tretiranje toga nasleđa na jedan dvosmisleni način, kao na primer, sasvim nedavno, možda i ovih dana, na jednoj izložbi u muzeju u Tirani — pokazatelji su koji govore da bi verovatno između reči i dela bio preveliki raskorak kada je reč o vlastima u Prištini.“
„Treba znati da čak i kada bi vlasti u Prištini imale najbolje namere da čuvaju srpsko kulturno nasleđe, ono se nalazi u neprijateljskom okruženju, tako da se i danas mora čuvati i to policijom i vojnim jedinicama Kfora. U toj situaciji smatram da ne bi trebalo razgovarati o tome da Kosovo postane članica Uneska, čak i kada bi Kosovo bilo država, a ponavljam ono sa stanovišta Rezolucije 12 44 nije država. Razgovor o tome bi bio preuranjen, jer jednostavno nema nikakvih garancija da bi naše kulturno nasleđe koje ima univerzalni značaj bilo zaista čuvano i poštovano“, navodi ambasador.
