Artur Mas je najomraženiji političar u Madridu.
„Dobili smo legitimitet da započnemo proces otcepljenja od Španije“, poručio je odlazeći predsednik Katalonije, dan nakon što su partije za nezavisnost dobile 48 odsto glasova na lokalnim parlamentarnim izborima.
Španski list „Pais“ je ovaj rezultat nazvao porazom zagovornika nezavisnosti, ali raspoloženje u Kataloniji govori suprotno.
„Gotovo je sa autonomijom“, kaže za Sputnjik Visent Partal, urednik katalonskog portala „Vilaveb“.
Vlasti u Barseloni će narednih 18 meseci, koliko traje legalna procedura, raditi na platformi za proglašenje nezavisnosti od Španije.
Artur Mas je viđen za novog predsednika u ovom prelaznom periodu.
„Stvoriće nove političke funkcije, poput predsednika republike i predsednika vlade. Artur Mas će verovatno biti predsednik republike“, kaže Partal.
Mas, međutim, nema profil revolucionara. Niko od njega nije očekivao da će tokom nedavnog sastanka u Barseloni da pokaže srednji prst šefovima vodećih španskih političkih partija.
Iz ugledne porodice, školovan u najboljim privatnim školama, ovaj katalonski političar koji govori nekoliko jezika bio je deo sistema. O nezavisnosti je 2002. godine govorio kao o „prevaziđenom, zastarelom konceptu“, a 2009. godine, kada su manja mesta u Kataloniji počela da organizuju lokalna izjašnjavanja, usprotivio se održavanju referenduma zato što bi to „dovelo u pitanje očiglednu činjenicu da Katalonija želi da bude španska“.
San o nezavisnosti je u to vreme gajila tek manjina Katalonaca. Kada je prvi put izabran 2010. godine, ambicija njegove partije desnog centra bila je da pritisne Madrid kako bi izdejstvovala veću autonomiju za Barselonu i kako bi bila isključena iz solidarnog ulaganja u zajednički budžet.
Ali bez njega verovatno ne bi bila ostvarena pobuna protiv Ustavnog suda 2010. godine, koji je ograničio autonomiju Katalonije i 2012. godine kada je odbačen referendum. Iste godine je najavio vanredne izbore i početak „procesa suvereniteta“ koji pretpostavlja referendum o nezavisnosti. Protivnici su ga podsmešljivo nazvali „mesijom“. Rezultati su bili razočaravajući po njegovu partiju, koja je izgubila poslanička mesta.
Mnogi sledbenici partije su ostali verni politici „više autonomije“, ali u okviru Španije. Proces nezavisnosti, međutim, započeo je od tog trenutka.
Nezadovoljstvo Katalonaca nije prestalo da raste. Od 2012. godine ga iskazuju svakog 11. septembra na milionskim protestima u Barseloni, na dan kada su 1714. godine ovaj grad osvojile francuska i španska vojska.
Mas je uvideo značaj ovog pokreta i rešio da se stavi na njegovo čelo i dovede u pitanje sistem. Na ruku mu je išla politička klima obeležena socijalnim protestima zbog mera štednje koje je uvela konzervativna vlada Marijana Rahoja. Dve trećine parlamenta i 80 odsto institucija u Kataloniji se izjasnilo za održavanje referenduma, ali je Madrid ponovo bio protiv.
Sada je, kaže sagovornik Sputnjika, kasno za pregovore.
„Jedino o čemu može da se pregovara jeste održavanje referenduma. Ako španska vlada to odobri, izaći ćemo da glasamo. Svako drugo pitanje je isključeno u platformi liste za nezavisnost. Ukoliko Madrid odbije referendum, odluka će biti unilateralna“, kaže katalonski novinar.
Lista za nezavisnost je dobila većinu zahvaljujući savezu sa partijama levice, koje su nevoljno ušle u koaliciju sa partijom Artura Masa koja vodi ekonomsku politiku sličnu Madridu. Zahvaljujući koaliciji, na čijoj listi je bio četvrti, skrenuo je pažnju sa skandala za korupciju koji je uzdrmao njegovu partiju.
Sve partije u Kataloniji sada rade na ostvarivanju plana o nezavisnosti. Jednom kada se to ostvari, Mas je obećao da će se povući.
