Činjenica da je politika Zapada prema Siriji pretrpela fijasko toliko je očigledna da joj više nije potrebno nikakvo obrazloženje. Dok desetine hiljada očajnih Sirijaca čeka pred kapijama Evrope, zapadni političari suočavaju se sa posledicama neuspeha u okončanju sukoba koji je do sada odneo 250.000 života i zbog koga je raseljeno 11 miliona ljudi.
Usred tog haosa, na marginama zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku, susret predsednika Rusije i SAD, Baraka Obame i Vladimira Putina, dao je novu nadu da će demokratski svet izaći ujedinjen u borbi protiv Islamske države.
Do susreta dvojice predsednika, zapadnoevropski i američki političari prema sirijskoj krizi odnosili su se, u najmanju ruku irealno, odbijajući svaku saradnju sa legitimnom sirijskom vladom. Poslednjih meseci i dana američka politika prema Siriji pretrpela je potpuni fijasko. Nakon prve serije programa „Opremi i obuči“, sirijski pobunjenici koji su prošli kroz njega kidnapovani su, ubijeni ili su pobegli pred Al Kaidinim borcima krajem jula, dok je pre nekoliko dana druga grupa poražena, izgubila je polovinu vozila i četvrtinu municije.
Sa druge strane, Moskva je pomogla legitimnu sirijsku vladu sa, kako navodi Američki nezavisni Brukings institut, najmanje 28 aviona i helikoptera i desetinama tenkova i raketnih i protivavionskih sistema.
Čudni su putevi Gospodnji, nikada ne znamo kuda vode, glasi poslovica. Umesto stvaranja svetske države, „kalifata“, zasnovane na izvitoperenoj verziji islama, Islamska država, paradoksalno, možda može postati ujedinjujući faktor koji će povezati Zapad i Rusiju ponovo, posle nekoliko godina trvenja i tenzija.
„Na jednom nivou neprijateljstva sa zapadnim svetom, ID ga ujedinjuje sa Rusijom, ali ne može se reći da je to pravo savezništvo“, smatra analitičar Dragomir Anđelković.
„ID i ekstremni islamizam u velikoj meri su proizvodi zapadne politike, tako što je Amerika intervenisala u mnogim arapskim zemljama i tamo napravila haos, iz čega je proizašao otpor toj vrsti neokolonijalne dominacije“, rekao je on.
Sa druge strane, zapadne države, pre svega Amerika i Britanija šurovale su sa islamističkim fundamentalistima, pa se može govoriti i o evroatlantskom islamu, odnosno o nekim islamističkim strukturama koje su Zapad i njihovi saveznici, pre svega Saudijska Arabija, sponzorisali kako bi za njih obavili određene geopolitičke zadatke, smatra Anđelković.
„Mnoge od tih terorističkih organizacija isuviše su ojačale i kao bumerang vraćaju se samom Zapadu. U ovim okolnostima Zapad, odnosno Amerika, može da se privoli nekoj vrsti savezništva sa Rusijom kako bi se obuzdala islamistička opasnost“, kaže Anđelković.
Dugoročno, ne treba očekivati da će Zapad promeniti strategiju i taktiku. Moguće je očekivati da se privremeno savezništvo sa Rusijom ponovo pretvori u neprijateljstvo, zaključuje Anđelković.
Ruska procena da je Islamska država faktor opasnosti, ne samo po region Bliskog istoka već i po čitav svet je dobra, smatra profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Dragan Simeunović. Da je potez Rusije pravi, vidi se i po pozitivnom odgovoru SAD, dodaje Simeunović.
„Bez obzira na krupne nesuglasice oko sudbine Asada, koje će se ipak moći rešiti, mislim da je Rusija uradila pravi spoljnopolitički krupan potez, koji će omogućiti da se razgovara i o drugim stvarima. Ali to ne znači da će Rusija i SAD automatski pasti u zagrljaj jedni drugima“, kaže Simeunović.
Za svet je dobro ako SAD i Rusija sarađuju, zaključuje Simeunović. Ostaje da se vidi da li će ta saradnja biti ograničena samo na region Bliskog istoka, ili će ona biti proširena i dalje.