Kako završiti građanski rat u Ukrajini, kakve odnose želi da gradi sa baltičkim zemljama, koliko će biti na vlasti i kakvu će Rusiju ostaviti svojim naslednicima — samo su neka od pitanja na koja je ruski predsednik odgovorio.
Šta ste spremni da uradite u vezi sa Ukrajinom?
— Smatram da i Rusija i druge članice međunarodne zajednice — uključujući tzv. „normandijsku četvorku“, naravno, uz aktivno učešće SAD — treba da teže potpunom i bezuslovnom ispunjavanju dogovora koji su postignuti u Minsku. Treba ispunjavati Minski sporazum.
Šta predstavlja Minski sporazum? Glavno je da svi urade sve što je neophodno da se stanje u Ukrajini drastično promeni — da se izvede politička reforma.
Prvo, treba promeniti Ustav — tako je napisano u Minskom sporazumu. I što je najvažnije: u Minskom sporazumu je napisano da to treba da se uradi uz dogovor sa Donjeckom i Luganskom. To je principijelno pitanje. U Ukrajini sada menjaju Ustav, ali bez ikakvog dogovora sa Donjeckom i Luganskom, niko čak nema ni nameru da se s njima dogovara oko bilo čega.
Drugo, potrebno je — u Minskom sporazumu je tačno napisano — implementirati zakon o specifičnosti lokalne samouprave na tim prostorima, koji je već donet u Ukrajini. Zakon je donet, ali je njegovo stupanje na snagu odloženo. Minski sporazum se ne ispunjava.
Treće, treba doneti zakon o amnestiji. Kako da se vodi dijalog sa ljudima iz Donbasa, iz Luganska i Donjecka, ako se svi nalaze pod istragom? Takav zakon nije donet.
Kad jedna strana, sadašnje kijevske vlasti, govori: mi ispunjavamo Minski sporazum — to nije tačno, jer sve to treba da bude urađeno u saradnji sa Donjeckom i Luganskom. Nema nikakvih dogovora.
Zato se zalažemo za potpuno i bezuslovno ispunjavanje Minskog sporazuma sa obe strane, ali ne tako kako ga interpretira jedna od strana, već kako je tamo napisano.
Kakav je stav o Baltičkim državama i kakve su vaše namere u vezi sa njima?
— Želeli bismo da gradimo prijateljske, partnerske odnose. Tamo živi veoma mnogo Rusa nakon raspada Sovjetskog Saveza, i njihova prava se krše. Znate da je u mnogim baltičkim državama izmišljeno nešto novo u međunarodnom pravu. Negrađanima nazivaju ljude koji decenijama žive na teritoriji baltičkih država. Njima je tako oduzet deo političkih prava. Svi o tome ćute, kao da je to normalna stvar.
A što se tiče ekonomskih veza, imamo stabilne, veoma razgranate kontakte sa tim državama. Međutim, mene ipak neke stvari, da blaže kažem, zbunjuju.
Svi govore o tobožnjem zbližavanju Rusije i EU, a šta se zapravo događa u praksi? Planira se izdvajanje baltičkih država iz zajedničkog sistema elektrosnabdevanja bivšeg Sovjetskog Saveza i njihovo uključivanje u evropski sistem. Za nas to znači da će se među određenim oblastima Rusije stvoriti zone gde nećemo imati linije za prenos struje, zato što je to ranije funkcionisalo kružno, preko baltičkih država. Sada ćemo ponovo, potrošivši milijarde dolara, graditi taj sistem, isto kao što će i naši evropski partneri potrošiti milijarde kako bi baltičke zemlje uključili u svoj energetski prsten.
Zašto se to radi? To se dešava u mnogim oblastima: govore jedno, a u praksi rade drugo.
Zato sam duboko ubeđen: treba da prevaziđemo fobije iz prošlosti, gledamo u budućnost, radimo u skladu sa međunarodnim pravom i gradimo dobrosusedske i ravnopravne odnose.
Naravno, mi treba da ukinemo sankcije.
— Ako se nekome sviđa da vodi politiku uz pomoć sankcija, neka izvoli. Međutim, to je privremeno. To je, kao prvo, u suprotnosti sa istim tim međunarodnim pravom. Drugo, recite, gde je ta politika primene sankcija bila efikasna? Nigde. A prema državi kakva je Rusija, teško da će imati efekta.
Da li će se Rusija izboriti sa sankcijama?
— U to nema sumnje, to nije pitanje za diskusiju. Tu postoji čak i određena pogodnost. Pogodnost je u tome što smo mi ranije mnoge stvari, posebno one koje se tiču oblasti visokih tehnologija, više voleli da kupujemo koristeći petro-dolare.
Sada, pošto su sankcije uvedene, mi smo, zato što više ne možemo da kupujemo ili se plašimo da će nam nešto biti zabranjeno, prinuđeni da pokrenemo cele programe razvoja sopstvene visokotehnološke ekonomije, industrije, proizvodnje i naučne oblasti.
To je, u stvari, ono što je trebalo i ranije da radimo, ali nam je bilo teško, jer je na našem unutrašnjem, nacionalnom tržištu bilo puno stranih proizvoda, a dodatno, kao članica Svetske trgovinske organizacije nismo mogli da pomažemo svog sopstvenog proizvođača. Sada, kada su sankcije uvedene i naši partneri dobrovoljno otišli sa našeg tržišta, mi imamo šansu za razvoj.
Vi ste bili predsednik, premijer, opet predsednik. Koliko dugo želite da budete na vlasti i šta biste želeli da ostavite iza sebe?
— Koliko dugo zavisi od dve stvari. Prvo, naravno, postoje pravila koja su predviđena ustavom i ja ih sigurno neću prekršiti.
A kakvu Rusiju biste želeli da ostavite iza sebe?
— Rusija treba da bude efikasna, konkurentna, sa stabilnom ekonomijom, sa razvijenim socijalnim i političkim sistemom, fleksibilan za promene unutar zemlje i oko nje.
Ona treba da igra glavnu ulogu u svetu?
— Ona treba da bude konkurentna, kao što sam rekao, treba da bude u stanju da zaštiti svoje interese i utiče na procese koje su njoj značajni.
Mnogi govore da ste Vi svemoćan čovek, da možete da imate sve što zaželite. Šta Vi želite? Recite Americi i svetu šta želi Vladimir Putin.
Želim da Rusija bude takva kakvu sam je sada opisao. To je najveća moja želja. Da ljudi ovde budu srećni, a da naši partneri u čitavom svetu žele i traže saradnju sa Rusijom.
