Putin smatra da je „ogromna greška“ da se u borbu protiv Islamske države ne uključi sirijski režim, čija vojska se, pored Kurda, jedina suprotstavlja terorističkoj organizaciji. Obama je ostao pri tome da neće da sarađuje sa sirijskim predsednikom Bašarom el Asadom, koga je nazvao „tiraninom koji mora da ode“.
Ali uprkos razilaženju oko Asadove uloge, Moskva i Vašington su pokazali volju da pronađu zajedničku političku strategiju u Siriji. To je bilo jasno nakon sastanka Putina i Obame na marginama skupa u UN, koji je trajao punih sto minuta, pola sata duže nego što je predviđeno.
Neki „osnovni principi“ oko kojih će se dalje razvijati dijalog Moskve i Vašingtona su ustanovljeni. „Postignut je dogovor da Sirija treba da bude ujedinjena i jedinstvena zemlja, da treba da bude sekularna, da Islamska država mora da se suzbije i da je potrebna uređena tranzicija“, objasnio je nakon skupa američki državni sekretar Džon Keri.
Strateški interesi Vašingtona i Moskve u Siriji su različiti, ali imaju zajednički cilj — suzbijanje Islamske države. Nakon što je Moskva iznenadila Vašington slanjem vojne pomoći u Siriju, SAD su tražile dogovor na vojnom nivou i postale su otvorenije za političko rešenje. Putin je rekao Obami da nije realna ideja o zajedničkoj komandi snaga koje se bore protiv Islamske države, kao i da aktivnosti na terenu i vazdušne udare treba usaglasiti sa lokalnim snagama. Obama je govorio o „upravljanju tranzicijom“ u Siriji, što je u američkoj interpretaciji proces uklanjanja Asada sa vlasti. Rusija se ne slaže sa ovakvim ishodom a sadašnji pregovori ukazuju da je Zapad spreman da Asad ostane na vlasti u ovom tranzicionom periodu. O toj mogućnosti je uoči skupa u UN govorio britanski premijer Dejvid Kameron. Samo još Pariz ima tvrdu poziciju koju nije menjao od trenutka kad je odlučio da prekine sve veze sa Sirijom, čak i tajne kanale koji gotovo uvek ostaju otvoreni kao mogućnost da se ponovo otvori prostor za diplomatiju ukoliko se okolnosti promene. Nemačka nikada nije zatvorila ove kanale, njene tajne službe nisu prekidale kontakt sa sirijskim vlastima, zbog čega kancelarka Angela Merkel ima veći manevarski prostor od Fransoa Olanda. Merkel je zato, u duhu promenjene pozicije Zapada, izjavila uoči skupa u UN da treba sa svima razgovarati, pa i sa Asadom, iako je isključila mogućnost vojne koalicije sa sirijskim režimom. Moskva i Vašington su potrebni jedno drugom u Siriji, u kojoj žele da izbegnu otvoreni sukob. Do kakvog rešenja će doći još nije jasno, ali to ne zavisi samo od njih, već i od Irana i sunitskih zemalja, bez kojih ovo rešenje nije moguće.
