Izveštaj „Amerika-Kina, krajnji rezultat: vojne snage, geografski položaj, napredak vojne moći od 1997. do 2017“, na kome je radilo 14 analitičara, fokusiran je isključivo na vojnu moć, ignoriše politička pitanja, i bavi se hipotetičkim scenarijom — vojnom akcijom kod ostrva Spretli i kineskom invazijom na Tajvan.
Napad Kine na vazduhoplovnu vojnu bazu
Kina je 1997. godine imala veoma malo kratkodometnih balističkih raketa, a danas oko 1.400. One lako mogu oštetiti američku vojnu bazu Kadena na japanskom ostrvu Okinava.
„Žestok napad bi mogao da onesposobi bazu na nekoliko nedelja“, navodi se u izveštaju i dodaje da bi se time veoma povećala distanca koju bi američke avio-snage morale da pređu. One bi bile primorane da operišu iz Aljaske, Guama ili sa Havaja, što bi Kini obezbedilo mnogo više vremena da se pripremi za odbranu.
Odnos američke i kineske avio-moći
Peking je drastično unapredio sposobnost svojih vazduhoplovnih snaga, modernizujući polovinu svojih borbenih aviona, čime su mogućnosti dveju snaga skoro jednake, sa minimalnom prednošću za Ameriku.
Kada bi Kina izvršila invaziju na Tajvan, američkim vojnim snagama bi bilo potrebno najmanje sedam dana da adekvatno odgovore iz svojih baza. U slučaju duže operacije, Amerika bi bila u prednosti, ali bi njene kopnene i pomorkse snage bile u većoj opasnosti, navodi se u izveštaju.
Prodiranje u američki vazdušni prostor
Kina danas ima oko 200 raketnih sistema zemlja-vazduh, kao i poboljšane odbrambene radarske sisteme, tako da bi američka avijacija imala mnogo poteškoća u slučaju invazije na Tajvan.
Međutim, u slučaju vojne akcije kod ostrva Spretli, američke vazduhoplovne snage bi bile u prednosti, s obzirom da se arhipelag nalazi oko 1.280 kilometara od kineskog kopna.
Napad na kinesku avio-bazu
Amerikanci bi imali određenu prednost u ratu za Tajavan, a značajnu u ratu za ostrva Spretli, zahvaljujući dalekodometnim raketama. Međutim, ta prednost je kratkotrajna zbog ograničene količine dotičnog naoružanja, navodi se u izveštaju.
Napad na američke pomorske snage
U slučaju borbi u Južnom kineskom moru, Vašington bi se svakako oslonio na svoje nosače aviona, ali bi mu veliku pretnju predstavljao veliki razvitak kineskih protivpomorskih raketa. Ti nosači aviona bi mogli uspešno da se brane, ali SAD bi morale i da se takmiče protiv uznapredovane kineske obaveštajne službe, nadzora i špijunskih podmornica.
Napad na kineske pomorske snage
Kako se navodi u izveštaju, u borbi za Tajvan kineske snage bi pretrpele značajne gubitke, koje bi najverovatnije oslabile organizaciju desantnih trupa. Međutim, Kina je od 1997. značajno poboljšala sopstvene kapacitete za borbu protiv podmornica i brodova.
Američki kosmički sistemi
Vašington je poboljšao svoje kosmičke sisteme od 2002. godine, pa je u mogućnosti da onesposobi neprijateljske satelite, dok se može poslužiti i raketama za obaranje špijunskih satelita, a u izveštaju se pominju i laserski sistemi koji bi mogli da naškode kineskom svemirskom programu.
Kineski kosmički sistem
Pretnja po američke komunikacione satelite je „žestoka“, uzimajući u obzir testove protivsatelitskih raketa koje Peking izvodi od 2007. godine. Posedovanje ruskih sistema za onesposobljavanje satelita treba još više da brine Vašington, navodi se u izveštaju.
Sajber rat
Zbog sofisticiranih američkih sajber sistema i Američke agencije za nacionalnu bezbednost (NSA), Vašington bi imao prednost u sajber ratu tokom okršaja. Međutim, obe strane bi dočekalo nekoliko značajnih iznenađenja. U izveštaju se takođe navodi da se SAD žestoko oslanjaju na nepouzdane internet mreže, u koje bi lako mogli da prodru neprijateljski hakeri.
Nuklearna stabilnost
Iako je Kina poboljšala nuklearni arsenal nakon 1997. godine, i dalje je daleko od efikasnosti i brojnosti koju poseduje SAD. Samim tim, autori izveštaja daju prednost Vašingtonu u odnosu 13:1.
Zaključak
Izveštaj predviđa da bi razvitak kineske vojne moći mogao da dovede do pada uticaja američkih snaga na Pacifiku. Peking bi, hipotetički, mogao da se „domogne određenih ciljeva bez poraza američkih snaga“. Uz znatne gubitke obeju strana, Amerika više ne bi dominirala Pacifikom kao nekada.
