Zahlađenje u odnosima Moskve i Tokija nastalo je nakon objavljivanja tešnje vojne saradnje Japana i Amerike u aprilu ove godine, koja predviđa raspoređivanje američkih balističkih sistema protivraketne odbrane (BMD) u Japanu, ističe Badrakumar, koji je i bivši indijski ambasador i stručnjak sa inostrane poslove.
Dokument o vojnoj saradnji Tokija i Vašingtona potiče još iz vremena Hladnog rata i bio je usmeren protiv sovjetske Rusije. Smernice su ažurirane 1997. godine, nakon raspada SSSR-a, a revidiran je u aprilu ove godine.
„Nema sumnje da je posledica poslednje revizije dokumenta usmerena protiv „uporne Kine“, ali nije isključeno da je usmerena i protiv Rusije. U cilju svoje sigurnosti, Japan će sada pružati aktivniju podršku operacijama SAD na globalnom nivou“, naglašava stručnjak u svom članku za „Azija tajms“.
On dodaje da nove smernice naglašavaju značaj saradnje Amerike i Japana u oblasti protivraketnog štita BMD.
„Amerika, u stvari, počinje sa razmeštanjem BMD sistema u Japanu“, rekao je indijski ekspert.
Prema njegovim rečima, Rusija već odavno američko-japanski savez ne smatra faktorom stabilnosti u regionu, posebno ne sada, kada američko raspoređivanje BMD sistema u Japanu vidi kao pretnju sopstvenoj teritoriji na Dalekom istoku.
On kaže i da ne treba zaboraviti da se član 12 ruske vojne doktrine posebno odnosi na pretnju susednih zemalja opremljenih BDM štitovima.
„Možda Tokio ne smatra Rusiju pretnjom i možda američko-japanski savez nije usmeren protiv Moskve, ali u situaciji trenutnih rusko-američkih odnosa, Rusija ne može biti mirna“, dodaje on.
Ono što je dodatno zakomplikovalo stvari, prema njegovim rečima, jeste to što je japanski premijer Šinzo Abe progurao zakon koji omogućava japanskim trupama da se bore u inostranstvu, prvi put od Drugog svetskog rata, zbog čega je Kremlj preuzeo niz koraka u cilju osiguravanja bezbednosti zemlje.
Istovremeno, Moskva ubrzava zbližavanje sa Pekingom. Kineski predsednik Si Đinping bio je „počasni gost“ ruskog predsednika tokom proslave Dana pobede u Moskvi, a sada se priprema poseta Putina Pekingu 3. septembra. Lideri su se složili da se formira zajednički ekonomski prostor na kontinentu kroz saradnju Evroazijske ekonomske unije i u okviru kineskog „Puta svile“. Dve sile su se takođe dogovorile da održe i zajedničke vojne vežbe u Pacifiku.
Između ostalog, uprkos negodovanju Japana, Rusija je ubrzala modernizaciju vojne i civilne infrastrukture na Kurilskim ostrvima.
Ekspert primećuje i da intenzivno strateško prisustvo Rusije na Arktiku daje zemlji nenadmašivu prednost — pristup svim okeanima sveta.
„Rusko-japanski odnosi su očigledno sve hladniji, dok je kinesko-ruska saradnja sve jača“, istakao je on, dodajući da je predstojeća poseta Putina Pekingu putokaz važnog strateškog prekomponovanja na Dalekom istoku.
