Iako je pitanje vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji zasenjeno izbegličkom krizom i trgovinskim ratom sa Hrvatskom, ono ostaje da lebdi u vazduhu.
Dodatni podstrek spekulacijama dao je bivši predsednik Srbije Boris Tadić, proglasivši svoju Socijaldemokratsku stranku za stožer opozicionog okupljanja. SDS je spremna da objedini sve političke opcije koje dele njen vrednosni sistem i strateške vizije, rekao je Tadić na Glavnom odboru svoje stranke.
Ubrzo je obelodanjeno da SDS vodi razgovore sa LDP-om Čedomira Jovanovića i da se razgovara o širem savezu opozicionih stranaka.
„Razgovori se vode o formulisanju građanske platforme koja će uspeti da ponudi odgovore na sve društvene i državne probleme koji opterećuju našu zemlju i koja će biti sredstvo alarmiranja društva da nešto treba u našoj zemlji da se promeni, ali na neki način, sredstvo aktivacije onog dela društva i građana čiji su stavovi u ovom trenutku ostali nedorečeni“, kaže portparol LDP-a Jovan Najdenov.
Stavovi koji su nedorečeni su, prema Najdenovu, stavovi za koje se LDP zalaže od svog osnivanja — rešenje situacije u regionu, dosledno sprovođenje Briselskog sporazuma, učlanjenje u NATO i što brže otvaranje poglavlja sa EU.
„To je politika na kojoj smo insistirali i na kojoj i dalje insistiramo i oko koje razgovaramo sa SDS-om Borisa Tadića. Smatramo da je društvu potrebna jedna takva programska platforma kako bi se ponudila politička ravnoteža koje danas u Srbiji nema, budući da opozicija nije artikulisana i ne postoji u ovom trenutku“, zaključuje Najdenov.
„Već smo obavili razgovore i potpisali ugovore o saradnji sa Zelenima Srbije, Pokretom Zapadna Srbija i sa Narodnim pokretom Srbije. Razgovaramo sa još nekim strankama. Razgovaramo i sa LDP-om. Radimo na izradi političke platforme koja bi trebalo da dâ odgovor na ključne probleme sa kojima se suočavaju građani Srbije. U tom smislu, u narednim danima ćemo obavestiti javnost gde smo došli“, kaže Samofalov.
Za političkog analitičara Cvijetina Milivojevića, u pitanju je čista izborna matematika. Ni SDS, ni LDP same ne mogu da preskoče izborni cenzus, kaže Milivojević, ali udruženi, i ako bi im se priključio još i Nenad Čanak, mogli bi da predstavljaju ozbiljne igrače, pre svega u Vojvodini.
„To su ti sigurni glasovi vojvođanskih autonomaša, kojih ima do 3 odsto, koji donose veliki izborni miraz za onoga ko je sa njima u koaliciji. Sve drugo, ako bismo govorili o programskim i ideološkim sličnostima, pod znakom je pitanja, i zbog činjenice da su na nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, Čedomir Jovanović i Boris Tadić bili u poziciji boraca za nasledstvo“, zaključuje Milivojević.
Milivojević naglašava da između SDS-a i LDP-a ne postoji kontinuitet u političkim slaganjima, iako je stranka Čedomira Jovanovića svojim glasovima u Skupštini Srbije potpomagala usvajanje nekih zakona za vreme vladavine Demokratske stranke koju je predvodio Boris Tadić.
Međutim, istorija neslaganja između dva lidera daleko je duža. Podsetimo, ona je otpočela odmah posle ubistva Zorana Đinđića, a kulminirala je izbacivanjem Čedomira Jovanovića iz DS-a i osnivanjem LDP-a.
Objedinjavanje opozicije oko SDS-a i LDP-a Milivojeviću liči na front protiv Demokratske stranke, koja bi, u slučaju da ovaj savez bude formiran, kao najjača opoziciona stranka u spektru levog centra, morala da se bori na dva fronta — sa jedne strane, protiv koalicije okupljene oko Aleksandra Vučića i SNS-a, a sa druge protiv stranaka koje su joj na neki način politički srodnije.
„Mislim da je pozicija koju u ovom trenutku zagovara DS čistija. Oni kažu da neće u koaliciju sa nekim ko sutra može da obezbedi većinu Aleksandru Vučiću, i to je za neke birače koji su navikli da glasaju za tu ’čistu opoziciju‘ bolja opcija“, zaključuje Milivojević.
