„Pristalice sirijskog predsednika Bašara Asada vide u ruskom lideru Vladimiru Putinu izbavitelja Sirije od građanskog rata. Zapad misli suprotno. To se ne dopada baš svim čitaocima ’Zidojče cajtunga‘“, piše list, a potom navodi komentare korisnika povodom nekoliko članaka u vezi sa mogućim povećanjem ruskog učešća u sirijskom konfliktu, kao i mogućim zajedničkim akcijama Rusije i SAD u njegovom rešavanju.
Čitalac Bruno Fišer iz Kelna kritikuje jedan od članaka lista. Prema njegovom mišljenju, u shvatanju sirijskog sukoba deluju dvojni standardi: učešće Rusije u događajima na Bliskom istoku smatra se neprihvatljivim, dok je učešće SAD nešto sasvim drugo.
Fišer postavlja pitanje: u čemu je smisao koalicije protiv Islamske države ako su borci te organizacije uspeli, prema njegovim rečima, uz pomoć nekoliko stotina ljudi da osvoje tako veliki grad kao što je Mosul. „Umesto da radi zajedno s Putinom, koalicija rešava zanimljiv zadatak — kako da objasni zbunjenoj publici da Islamska država dosad nije uništena iako se protiv nje (navodno) bori 30 procenata planete“, naglašava čitalac.
Ridiger Berger iz grada Nojbiberg takođe je kritikovao jedan od članaka Zidojče cajtunga u kojem Vladimira Putina i Bašara Asada nazivaju „nepredvidivim“. „Istina je upravo suprotna“, piše on. Berger smatra da je očigledno da su za predsednike obeju zemalja najvažnija pitanja bezbednosti. SAD žele da likvidiraju Asadovu vladu, da Siriju pretvore u svog vazala i da unište poslednju rusku bazu u Sredozemnom moru. „Rezultat takvog kvazi-rata SAD biće uništenje Sirije, ali od kakvog je to značaja? Posledicama treba da se bave Evropljani“, smatra Berger.
Čitalac Diter Ajerman iz grada Milhajma smatra da je situacija na Bliskom istoku neposredno povezana sa ciljem Zapada da destabilizuje Evropu. „Ponekad je korisno da se čovek zapita, kako bi shvatio kome odgovara sledeća situacija: destabilizacija Bliskog istoka i Libije uništavanjem tamošnjih režima, uz pomoć otvorene laži (oružje za masovno uništenje u Iraku); destabilizacija Evrope iznuđenim masovnim preseljavanjem miliona ljudi kod nas; destabilizacija suseda Rusije, uz masovno naoružavanje usled ’agresije Moskve‘; najzad, embargo protiv Rusije. Zar Putinu?“, piše on.
Čitaoci Dorotea i Manfred Stok iz grada Mindena u svom pismu „Zidojče cajtungu“ postavljaju pitanje zbog čega pomoć Vladimira Putina u rešavanju iranskog nuklearnog pitanja treba Zapadu, dok se njegov predlog za borbu protiv boraca Islamske države oštro odbija. „Putin je, naravno, daleko od ’anđela mira‘, ali ako se razmatra pitanje sa aspekta realne politike, on bi mogao da postane deo rešenja ovog problema“, smatraju oni. Prema njihovom mišljenju, nakon stabilizacije, vlada Bašara Asada ipak treba da bude smenjena, ali mirnim putem. Iza izjava u stilu „mir po Asadovim uslovima u Siriji nije moguć“ krije se bespomoćna politika Zapada, a posebno SAD, kao i saveznika poput Turske i diktatura Persijskog zaliva. „Promene kroz integracije — eto alternative“, zaključuju ovi čitaoci.
