Pored toga što je kritikovao podizanje zidova pred migrantima, Šef predstavništva Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice u Srbiji, Hans Fridrih Šoder, ulaže veliki napor kako bi se spojile porodice koje su ti zidovi i žica razdvojili. Njegov utisak je da ljudi u Srbiji imaju simpatije za izbeglice, da ih razumeju. Isto misli i o odnosu države prema migrantima.
„Generalno gledano, ljudska prava u Srbiji se poštuju, izbeglice su zaštićene, a mi pomažemo vlastima da tako i ostane. Posebnu pažnju poklanjamo najugroženijima, onima kojima su potrebni posebni uslovi, kao što su invalidi i trudnice“, kaže Šoder za Sputnjik.
Šef UNHCR-a pun je hvale za vlasti u Srbiji, ne samo kada je u pitanju zbrinjavanje izbeglica, već i njihova registracija. On ističe da u odnosu na druge zemlje, Srbija radi odličan posao, jer pokušava da registruje što više ljudi.
„To je važno za nacionalnu bezbednost, pomaže vlastima da prepoznaju kriminalce i krijumčare koji mogu biti među ovim ljudima. Na sreću, takvih slučajeva nije bilo. Ove izbeglice prelaze mnoge granice, zato treba da postoji evropski način njihove registracije, a ne da svaka vlada posebno registruje iste ljude. Ove stvari mogu da se urade, ali to iziskuje resurse i vreme. Jedna zemlja sama to ne može da reši, potreban je jak evropski sistem koji ne bi Srbiji ostavio sav teret izbegličke krize“, kaže šef UNHCR-a.
Šoder kaže da postoje različiti načini internacionalnog pristupa migrantskoj krizi i podseća da smo deo predloga mogli da čujemo tokom nedelje u Briselu, predlog o evidentiranju, odlučivanju o izbegličkom statusu u Grčkoj, a zatim organizovanoj raspodeli izbeglica u zemlje EU.
„Njihov plan bi trebalo da počne da se primenjuje u novembru, ali će biti potrebno vreme da vidimo kakvi su efekti, ali to je prvi korak. Biće potrebno još mnogo koraka da bi smo dobili razumljiv međunarodni odgovor na ovu krizu“, procenjuje Šoder.
On kaže da još uvek nije poznato šta možemo očekivati tokom zime, da li će se broj izbeglica povećavati ili smanjivati, da UNHCR, Vlada Srbije i nevladine organizacije moraju da se drže zajedno, kako bi obezbedile dovoljno adekvatnih kapaciteta za zimu. On podseća da mnoge porodice spavaju na otvorenom.
„Znamo da su neke izbeglice verovatno prodale svoja imanja, kuće, automobile, mnogi privatno iznajmljuju sobe, oni će se skloniti od zime i hladnoće, ali šta će se desiti sa Preševom i Šidom gde ne postoji privatni smeštaj, sa siromašnima. Sa Vladom razmišljamo o različitim opcijama kako bi smo izbegli katastrofu, moramo da pomognemo Vladi da pripremi kapacitete“, kaže Šoder.
Migrantska kriza počela je svega mesec dana nakon što je novi šef UNHCR-a došao u Srbiju. Na pitanje Sputnjika da li njegov dolazak ima veze sa predviđanjem velikog problema za Srbiju i celu Evropu, Hans Fridrih Šoder kaže:
„Apsolutno ne, to je koincidencija. Nadam se da će problemi biti rešeni pre nego što odem iz vaše zemlje, imaću nekoliko godina i da uživam u Srbiji, u gostoljubivosti ljudi i predivnom Beogradu, ali u ovom trenutku prioritet je da pomognem Vladi Srbije da se izbori sa krizom“.
Trenutno je u Srbiji 60 ljudi iz UNHCR-a koji na različite načine pomažu Vladi Srbije. Na terenu je neprekidno i dvadeset UN stručnjaka za krizne situacije koji pomažu srpskim vlastima na ulazima i izlazima iz zemlje.
