Svojevrsni carinski rat između Srbije i Hrvatske uzrokovan povećanim ulaskom izbeglica iz Sirije i Iraka preko Srbije u Hrvatsku i odluka tamošnjih vlasti da zatvore granicu prema Srbiji, a onda kontramere Srbije — događaj je koji je danima top priča. Međutim, ono zbog čega je sve nastalo kao da je bačeno u drugi plan. Izbeglice preko Grčke i dalje dolaze, a o njima niko ne priča. Gde su nestale izbeglice?
„Nažalost, u ovakvim krizama, kad nastupe ozbiljni bilateralni problemi, ono što je uzrok svega ode u drugi plan. Tako da se čini u ovom trenutku i da je sudbina tih nesrećnih ljudi zapravo prebačena na razmirice između Beograda i Zagreba. A oni, prema nekim podacima, u nesmanjenom broju dolaze u našu zemlju“, pojašnjava za Sputnjik Dragan Đukanović, potpredsednik Centra za spoljnu politiku.
Sa druge strane, Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku kaže da su Srbija i Hrvatska postkonfliktna društva koja nikad nisu rešila svoje probleme iz prošlosti. I onda čim se pojavi nekakav šum u odnosima između Srbije i Hrvatske, to odmah postaje vest.
„Onda se mobiliše čitavo društvo, tu skaču mediji i naravno sve drugo pada u drugi plan. Posebno u drugi plan padaju izbeglice koje ni jednoj ni drugoj zemlji nisu baš primaran problem, jer uglavnom i jedni i drugi gledamo kako da ih se rešimo“, konkretan je Popović.
Da li je neko namerno sklonio temu temom
Međutim, moramo se opet vratiti na one od kojih je sve počelo. Da li je, dakle, neko možda namerno skrenuo pažnju sa izbeglica?
„Pa ne bih rekao da je ovo skretanje pažnje sa osnovnog problema. Videli smo, s obzirom na to da EU nema nikakav relevantan odgovor na aktuelnu krizu, da se ovo dešava i sa drugim granicama unutar Šengena. Da se revitalizuju granice, iako su one ukinute ovim ugovorom. Vidimo i problem hrvatsko-slovenačke granice. Znači, postoji mnogo problema koje je ova kriza otvorila, jer očigledno je EU nespremna dočekala ovu krizu“, dodaje Đukanović.
I Popović nije sklon da veruje da postoji neka takva vrsta teorije zavere. On je na stanovištu da građani pridaju previše moći i važnosti EU koja, prema njemu, ni izdaleka nema moć koju obični građani Srbije misle da ona ima. A posebno nema moć nad državama koje su već ušle u EU. Popović kaže da su to oduvek bili problemi, a sad su se pokazali kao očigledni.
„Kao što znate, EU nema svoju jedinstvenu politiku azila niti migracija. Tačno je da zemlje koje su na spoljnom rubu Šengena imaju obavezu da, kako oni to i kažu, brane granice Evrope, odnosno da kontrolišu ko ulazi u EU. Samo, u velikoj većini slučajeva ovo nisu ilegalni migranti već izbeglice i propisi očigledno nisu prilagođeni za tu kategoriju stanovništva“, precizira Popović.
Pošto je evropska administracija često neefikasan i jako spor birokratski aparat, da bi na nešto reagovala trebalo bi, prema mišljenju Dragana Đukanovića, puno vremena da prođe.
A ovih drugih reakcija ne manjka. Za sve to vreme, izbeglice i dalje ostaju nerešen, ali sad i zamagljen problem.
