Vic je kratka priča, dosetka, šala koja za cilj ima da nasmeje onoga kome je namenjena. Tako piše u (internet) enciklopediji. A i svi to znamo. Ako pak vic ima saznajnu vrednost, onda nije duhovit, a nije ni enciklopedija. Saznajno iz njega se isključivo odnosi na autora i predočava njegovu uskost i odnos prema publici. Takvi, naime, publiku smatraju lakom.
Nema potrebe da napominjemo kako je jezik na prostoru bivše Jugoslavije posebno bogat pravim vicevima i da vas podsećamo da su Mujo, Suljo i Fata, te Huso, Haso i Perica najdominantniji likovi.
Hrvatski premijer Zoran Milanović je pre dva dana podsetio na vic koji — pošto vi niste laka publika, a ni ovaj portal nije lako štivo — nećemo prepričavati. Samo ćemo, radi pojašnjenja, sugerisati da se radi o dosetki iz grupe „saznajnih“ koja ima elemente rasizma jer govori o vršenju male nužde belaca sa bioskopskog balkona dok su u parteru ljudi crne boje kože. Poenta tog „vica“, dakle ono što bi kao trebalo da bude smešno, je rečenica koju izgovara gledalac iz partera: „Šaraj malo, brate“.
E baš ovu rečenicu i ovu poentu je izrekao hrvatski premijer obraćajući se svom srpskom kolegi, a sve povodom izbegličke krize i traženja rešenja za masovan broj ljudi koji preko Srbije ulaze u Hrvatsku.
Ljudi nisu roba, a ni meso
„Srbiju ne prozivam, ali mogu im poručiti malo da snize ton i što bi se reklo u onom vicu: Šaraj malo, brate. Šaraj malo. Dakle, šalji malo to gore i u Mađarsku, Rumuniju, Hrvatsku, mi ćemo malo na sve strane, pa ćemo sutra onda u Briselu, ali tamo neće biti Vučića i ekipe, razgovarati kako da stvar rešimo na izvoru, a to su Turska i Grčka“, rekao je samozadovoljni Zoran Milanović.
Citirani rečnik nije svojstven premijeru bilo koje države, pa Aleksandar Vučić nije sebi dopustio da polemiše sa ovakvim opaskama, a to je veoma vidljivo odbio i ministar inostranih poslova Ivica Dačić. Ovaj potonji je imao samo suvislu opasku: To je lokalni frajer.
Dakle, (nehatno) rasističke izjave i tretiranje izbeglica kao robe nije dozvoljeno ni u kafani, a ne u visokoj politici i međunarodnim odnosima. „Šalji TO, malo gore“. Pa nisu ljudi roba gospodine Milanoviću, pa da budu TO. A nisu ni meso.
Međutim, očito da hrvatski premijer smatra kako je ovakav rečnik dozvoljen u unutrašnjoj politici Hrvatske kojoj za dva meseca (najverovatnije, pošto još zvanično nisu raspisani) predstoje parlamentarni izbori. Zato Milanović radi sve kako bi postao veći HDZ-ovac od Tomislava Karamarka, predsednika HDZ-a. Ali, avaj, svi mi znamo da kopija nikako ne može biti bolja od originala. Znao bi to i Milanović kad ne bi ignorisao ono što mu poručuju brojevi sa nedavno održanih hrvatskih predsedničkih izbora.
Iako i Milanović i njegova Socijaldemokratska partija važe za umerenu stranu medalje hrvatske političke scene, on se u pomenutoj predsedničkoj kampanji nadavao onoliko izjava koje je trebalo da ga učine simpatičnijim domoljubnom nacionalnom telu, a faktički je izgubio deo svog biračkog tela. I izbore. I kandidata koji je potom osnovao sopstvenu partiju.
Kao otkačeni top
Tada je, podsetimo, hvalio „olujnog“ generala Anta Gotovinu. A poslednjih dana kao da mu je jedini posao da smisli i u kameru kaže što smešniju (ne duhovitiju, nego što smešniju) i što nediplomatskiju izjavu.
Koliko juče je imao još jednu u kojoj je rekao da Srbija ne može, čak i da hoće, nikakve mere uvesti Hrvatskoj, jer sve što Srbija napravi ili pomisli da napravi radi protiv EU. Prevedeno, ovo bi trebalo da znači: Mi smo, bre, u EU i može nam se šta hoćemo. Pa to ne bi izgovorio ni neki pijani navijač oko stadiona Maksimir posle nedavne pobede Dinama nad Arsenalom, a ne ozbiljan čovek i političar. Čak ni taj navijač, ako drži do viteštva, ne bi izgovorio da su „najbučniji oni koji su običan koridor“. Taj obični koridor, prema Milanoviću, očito je Srbija.
Intencija hrvatskog premijera da rečima ponizi i omalovaži druge i tako istakne svoje kvalitete nije novost. Krajem prošle nedelje je isti čovek Hrvatsku opisao kao orla, a Srbiju kao muvu.
Poznat je stari engleski izraz koji kaže „kao otkačen top“. Naime, metalni masivni onovremenski topovi stajali su na palubi brodova i ako se desi da se otkače, a brod se na talasima ljulja, onda ta teška skalamerija može da polomi brod. Zato se opis nekog čoveka koji izgleda „kao otkačeni top“ koristi za ljude koji su destruktivni i autodestruktivni. Dakle, opasni za okolinu, a još više za sebe.
Milanovićeve izjave neće mnogo naštetiti Srbiji jer neduhovitost, kao i svaka boljka, ne bira — pa joj se ne valja rugati. Ali može i te kako našteti sebi. A on to sve vreme radi. Konstantno čovek puca sam sebi u kolena misleći da će mu to nekako pomoći. Pomoći, međutim, nikako nema, već je rezultat svega da je Milanović od Zorana stigao do Muje. Ili Hase, svejedno.
