Parlamentarni izbori u Hrvatskoj trebalo bi, prema nezvaničnim najavama, da budu održani polovinom novembra ove godine, a pošto se situacija oko izbegličke krize menja iz dana u dan, Đikić kaže da je teško prognozirati koliko će ona uticati na opredeljenje birača na tim izborima. Pitanje je koliko će ova kriza trajati ali je sigurno, dodaje Đikić, da će stavovi o izbeglicama koje su iznele dve glavne suparničke strane — SDP, odnosno Vlada i njihova koalicija, i sa druge strane HDZ i domoljubna koalicija — imati uticaj.
„Da su izbori za deset dana mogao bih reći da će uticati jako na izbore. Ali, za dva meseca se može stvar smiriti ili može eskalirati“, precizira Đikić za Sputnjik.
Krizna politika
Dejan Jović, profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu i bivši savetnik nekadašnjeg hrvatskog predsednika Ive Josipovića u autorskom tekstu za hrvatski portal Banka analizira uticaj izbegličke krize na tamošnje parlamentarne izbore i čak pominje da vladajuća većina zbog ove krize može i pomeriti održavanje izbora. Profesor Jović dalje ukazuje na šansu vladajuće koalicije u Hrvatskoj da pokaže kako se snalazi u vanrednim situacijama.
„Izbori, koji su na pragu, biće prilika da se oba velika ideološka svetonazora: konzervativno-nacionalistički i levo-liberalni iskažu u svojoj ’punoj snazi‘. Za razliku od opozicije koja sebi može dopustiti stalno kritikovanje, vlast — ako želi pobediti — mora, osim ideološke konzistentnosti svog delovanja biti i efikasna. Ideologije i vrednosti je teško promeniti u izbornoj kampanji, ali efikasno upravljanje krizom vladajućoj stranci može doneti nove birače. I obrnuto“, piše profesor Jović.
Bez uticaja na hrvatski Šengen
Hrvatska teško može ući u Šengen u idućih pet godina najmanje, smatra Ivića Đikić pa do tada će, kako kaže, verovatno sve stvari u vezi sa izbeglicama zaboraviti, a možda će se i promeniti vlasti u nekim od zemalja koje su trenutno ljute na Hrvatsku, pa ovo pitanje neće toliko uticati na spoljnu politiku Hrvatske.
„Kao prvo, degutantno je dovoditi u ikakvu vezu jednu veliku ljudsku nesreću i tragediju velikog broja ljudi kao što je izbeglička kriza sa našim evropskim i paraevropskim politikantskim pitanjima. Tako da uopšte ne želim razmišljati o tome hoće li se birači i po tom pitanju opredeljivati i još gore — iako je to izvesnije zapravo — da će biti političara koji će i na izbegličkoj krizi pokušavati dobiti glasove“, kategorički iznosi svoj stav za Sputnjik Predrag Lucić, novinar riječkog „Novog lista“.
Da političari budu ljudi
On pominje slučaj predsednika HDZ-a Tomislava Karamarka, koji je otišao u privremeni sabirni centar za izbeglice i tamo rekao da je to problem koji će oni — kad za dva meseca dođu na vlast — morati da rešavaju.
„Kažem, degutantno je. Mislim da je ovo što se događa sa izbeglicama moralo biti iznad svih svih naših političkih svinjarija“, jasan je Lucić koji zaključuje sa: „Sad je važno da i političari budu ljudi“.
