Dačić je rekao da je do sada oko 150.000 migranata prošlo kroz Srbiju i da je svega 600 njih zatražilo azil.
On je poručio da zatvaranje granica i postavljanje žice ne doprinose poboljšanju odnosa u regionu, a da je Srbija pokazala da je spremna da pruži pomoć i da je postupila mnogo više evropski od nekih zemalja koje su članice EU.
„Migrantska kriza koja potresa Evropu samo je dokaz da EU već duže vreme ne uspeva da iznedri zajedničku politiku i pronađe rešenje vezano za iregularne migracije. Gledamo kako da Srbija ne postane jedna od najvećih žrtava takvog pristupa“, rekao je Dačić za Radio-televiziju Srbije.
On je kazao da svaka zemlja ima različit pristup unutar EU, da zato dolazi do konflikata i velikih optužbi, blokade saobraćaja, zatvaranje graničnih prelaza i da Srbija zbog toga ne treba da ispašta.
„Veoma su retke situacije da se zatvore granični prelazi za putnički saobraćaj, a da ne govorim o šteti koju trpi ekonomija, obični građani koji putuju“, rekao je Dačić podsećajući da je iduće nedelje zakazan hitan vanredni sastanak šefova država i vlada EU.
Nakon toga će u Srbiju doći komesar za proširenje Johanes Han i videće se „da li će se otvoriti neki zajednički stav“, dodao je šef srpske diplomatije.
„Mi se nažalost nalazimo između dva kraka EU. Sa jedne strane su Grčka i Bugarska odakle nam dolaze migranti bez ikakve registracije koja je potrebna. Sa druge strane imamo Mađarsku i Hrvatsku koje podižu ograde i zatvaraju puteve“, napominje Dačić.
Na pitanje ko će platiti najveću cenu zbog izbeglica, ministar spoljnih poslova je odgovorio da „Srbija ne sme da postane jedna od najvećih žrtava i izvuče deblji kraj“.
„Sigurno da ćemo i dalje postupati ljudski korektno i naravno štiti svoj nacionalni i državni interes u tom pogledu i tražiti rešenje prihvatljivo za sve“, rekao je Dačić.
Upitan kakva vrsta pomoći je potrebna Srbiji, on je odgovorio da EU sada odvaja određena sredstva za Srbiju i Makedoniju, kao i druge zemlje koje su pogođene krizom, ali da to nisu samo finansijska sredstva, već i tehnička pomoć.
Najvažnija pomoć, kazao je, bila bi donošenje zajedničke političke odluke o rešavanju problema migranata.
On je kazao i da Srbija sa zvaničnicima EU nikada nije razgovarala o tome da se prave prihvatni centri za dugotrajni smeštaj i da će ministri unutrašnjih poslova Srbije i Mađarske razgovarati o rešavanju problema.
