Evropa je nekoliko puta pokušala da od kontinenta napravi tvrđavu. Prvo je to pokušalo Rimsko carstvo pred naletom velike seobe naroda, i nije uspelo. Drugi put to je pokušao Napoleon takozvanom „kontinentalnom blokadom“ Velike Britanije. Nije uspeo. Treći neuspeo pokušaj stvaranja „evropske tvrđave“ bio je Hitlerov.
Razvlačenjem bodljikavih žica duž istočnih granica čini se da EU pokušava da od Evrope po četvrti put načini utvrđenje. Za razliku od poslednja dva slučaja, međutim, EU je proklamovala „vrednosti" zasnovane, barem prema onome što je do sada govoreno na humanističkim tradicijama demokratske Evrope, iznikle iz Francuske i revolucija iz XIX veka, kao i iz demokratskih tradicija nastalih posle Drugog svetskog rata.
Da li se ono što zvaničnici EU nazivaju evropskim vrednostima čuva tako što mađarski policajci gađaju izbeglice vodenim topovima, i da li su „evropske vrednosti“ ugrožene poslednjim događajima vezanim za izbegličku krizu?
Dugogodišnji dopisnik Politike iz SAD Milan Mišić kaže da su evropske vrednosti više postavljene kao cilj nego što su realnost. Kada se ne dešava ništa dramatično, objašnjava on, lako je govoriti o evropskim vrednostima i pokazivati prstom na one izvan EU koji ih se ne pridržavaju.
„Kada je došlo prvo veliko iskušenje, vidi se da su evropske vrednosti samo iluzija, odnosno da se svaka zemlja ponaša u skladu sa svojim interesima ili sa ideologijom vladajuće stranke“, zaključuje Mišić.
Evropske vrednosti i principi su pravljeni za „normalno“ vreme i „normalne“ prilike, objašnjava sociolog Milan Nikolić. Ono što posebno uznemirava, dodaje, jeste što je Evropa potpuno nespremna na ovako nešto, što reaguje nejedinstveno.
„Stvar je u tome da je Evropa potpuno nespremna, ona i dalje pokušava da podeli po kvotama 120.000 izbeglica. Prvo, tu nije sigurno da li će oni da idu po tim kvotama, jer neki treba da idu u Rumuniju, Bugarsku Hrvatsku itd. Druga stvar je što su te kvote već daleko prevaziđene, sada u Evropi imate preko pola miliona izbeglica a dolaze i nove“, kaže Nikolić.
Za člana Glavnog odbora DSS, Aleksandra Popovića, ne radi se o propasti evropskih, već evrounijatskih vrednosti. On problem vidi u tome što se EU više ne rukovodi sopstvenim hrišćanskim vrednostima koje su utkane u njene osnovne dokumente.
„Više se ne voli bližnji svoj, to smo videli na primeru Mađarske, videli smo šta se dogodilo u Češkoj sa urezivanjem brojeva u podlaktice ljudima… Vidimo i reakciju drugih zemalja koje se prema ljudima koji beže sa Bliskog istoka i koji zaista nisu krivi za ono što im se desilo, ne pokazuju ni minimum saosećanja“, zaključuje Popović.
EU i NATO pakt, prema Popovićevim rečima, igraju ključnu ulogu u nesreći izbeglica, ali oni i dalje podržavaju katastrofu na Bliskom istoku i ne rade ništa da ljude koji su unesrećeni barem hrišćanski zbrinu, zaključuje Popović.
