Samo nekoliko dana pošto je srpski premijer Aleksandar Vučić rekao da Džozef Bajden, potpredsednik Amerike, nije na njega vršio pritisak po pitanju odnosa Srbije i Rusije, neki mediji su preneli vest „iz diplomatskih izvora“ da je Bajden Vučiću, govoreći o gasu, rekao da razume odnose Rusije i Srbije, ali i da zna „da Vučić svojom politikom nervira Ruse“.
Aleksandar Pavić iz Fonda za stratešku kulturu upozorava na činjenicu da je javnost saznala za ovu izjavu iz diplomatskih izvora, a ne direktno od Bajdena. Zbog toga, Pavić upozorava da ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da je on to zaista i rekao.
S druge strane, on naglašava da Bajden to nije morao ni da izgovori, jer, kako kaže, ima dovoljno evropobornika u našoj diplomatiji i u vlasti, koji su tu „informaciju“ mogli da plasiraju, a može biti i da je tu priču plasirao neko iz zapadnih ambasada. Pavić podseća da Rusi nikada nisu zvanično tako nešto rekli, ali i dodaje da su činjenice sledeće.
„Praktično, Vučić stalno šalje poruku da mi hoćemo najbolje odnose sa Rusijom, ali da je naš put evropski. I non-stop podvlači da je to rekao u lice predsedniku Putinu. Potencira sliku da je Moskva ta koja pokušava da se ponaša pokroviteljski prema Beogradu. U tom smislu, ako Vučić ne nervira zvaničnu Rusiju, on svakako nervira proruski nastrojene ljude i snage u Srbiji“, kaže Pavić.
Govoreći o energetici, koja je i navodno bila okidač za Bajdenovu „izjavu“, Pavić kaže da se Vučić ni približno nije borio za „Južni tok“ kao što je to činio njegov mađarski kolega Viktor Orban.
„To jasno pokazuje da je Vučić još tada, bar pasivno, pomogao Amerikancima u njihovom naumu da miniraju ’Južni tok‘, u čemu su i uspeli“, smatra on.
Pavić razmatra i mogućnost da se zbog najavljene poste srpskog premijera Moskvi u ovako plasiranoj „vesti“ krije i neka poruka koja ima za cilj da na neki način iznervira i iziritira rusku javnost.
„Moguće je da je Bajden samo ’ofirao‘ Vučićevo usmerenje i na neki način mu pomogao, jer su procenili da mu treba dodatna pomoć. Očigledno je da im je sada Srbija važna u građenju jednog antiruskog fronta u Evropi, jer je i Crna Gora sve bliža NATO-u“, rekao je Pavić.
Petar Iskenderov, naučni saradnik na Institutu za slovenske studije Ruske akademije nauka, međutim, kaže da Vučić „ne nervira Rusiju u političkom smislu“.
„To je ono što Bajden, verovatno, priželjkuje. Trenutno Vašington pruža podršku srpskoj Vladi, jer se u Beogradu sve češće priča o vanrednim parlamentarnim izborima, a Vučić je više proamerički političar nego proevropski. Osim toga, u trenutnim okolnostima, potpredsednik SAD bi mogao da pokuša da formira neku vrstu ’antiruske koalicije‘ u Evropi, čiji bi Srbija bila član. Ili bolje rečeno, da ponovo formira ovu koaliciju, zato što u samoj Evropi raste podrška normalizaciji odnosa sa Rusijom“, kaže Iskenderov.
On ističe da zasad nema osnova ni za tvrdnju da Vučić svojim stavom po pitanju energetske bezbednosti nervira rusko rukovodstvo.
„Pre svega, zato što Srbija više ne igra toliko važnu ulogu kao što je igrala pre nekoliko godina, kada se gradio ’Južni tok‘. Uostalom, Srbija bi mogla da igra jednu od ključnih uloga i u ’Turskom toku‘, ukoliko dođe do realizacije tog projekta. Ako taj gasovod ne bude korišćen za transportovanje gasa do Evrope, već za unutrašnju upotrebu u Turskoj, Srbija će izgubiti svaki značaj na energetskoj mapi Jugoistočne Evrope“, kaže Iskenderov.
On ističe da to ne znači da će Rusija izgubiti uticaj u Srbiji, kada je reč o energetici.
„Kao prvo, imamo set potpisanih međuvladinih ugovora na osnovu kojih je izgrađeno skladište gasa Banatski dvor“, navodi Iskenderov.
Osim toga, zaključuje on, Rusija je prisutna na srpskom tržištu naftnih derivata. Trebalo bi imati u vidu i da je šef „Gasproma“ Aleksej Miler pre nekoliko dana izjavio da postoji teoretska mogućnost za produžavanje rusko-ukrajinskih ugovora o tranzitu ruskog gasa u Evropu posle 2019. godine.
