Reči drugog čoveka Amerike, Džozefa Bajdena, da „Evropa nije kompletna bez Srbije“, koje je izgovorio srpskom premijeru Aleksandru Vučiću tokom njegove posete Americi, melem je za uši i srpske vlasti i onih u Srbiji koji željno čekaju da Evropa već jednom otvori pregovore sa Srbijom. Međutim, da li Amerika zaista može i želi da utiče na Evropu kako bi ubrzala evropski put Srbije?
Bivši ambasador SRJ u Vašingtonu Ivan Vujačić kaže da Bajden zapravo kroz ovu izjavu citira Džordža Buša Starijeg, koji je na kraju Hladnog rata rekao da Evropa treba da bude cela u miru i demokratska.
On ističe da se po tom pitanju američka politika nije menjala poslednjih 20 i više godina i da je Srbija u ovom kontekstu pomenuta, jer je srpski premijer bio gost.
„Amerika ima ograničenu mogućnost da deluje na Evropu, ona više može da bude veto igrač u toj priči. Pošto to nije, ona načelno podržava — imajući u vidu želju za stabilnost na ovim prostorima, a kad to kaže, pre svega misli na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, koja je u toku — napor Srbije na njenom putu ka Evropskoj uniji“, objašnjava Vujačić.
On napominje da Amerika i EU imaju partnerske odnose, a da je ovo generalno jedna podrška Amerike koju smo već imali i koja traje od 5. oktobra 2000. godine na ovamo.
Politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić podseća da Amerika već duže vreme ima stav koji se ne podudara sa stavom Evrope kad je reč o proširenju, ali za to nema sluha u Briselu.
„Američka spoljna politika prema Evropi sadrži nekoliko spoljnih tačaka koje su važne za njih, a jedna od njih jeste da se ubede sve zemlje-članice EU da nastave sa proširenjem. U poslednje vreme postoji nerazumevanje u američkoj administraciji po ovom pitanju, posebno posle svega što je Srbija učinila u ustupcima po pitanju Kosova. Amerika zato ne razume zašto se odugovlači sa otvaranjem poglavlja, nečim što u suštini nema značaja, jer će taj proces sam po sebi dugo da traje“, objašnjava Kesić.
Prema njegovim rečima, postoji određena frustracija Vašingtona i Brisela, ali je to niže pitanje tih odnosa u poređenju sa pitanjima saradnje protiv terorizma i koordinacije politike prema Islamskoj državi i Ukrajini.
On dodaje da i ekonomska politika ima prioritet nad ovim pitanjima.
Naglašava da, iako Amerikanci čvrsto stoje na stavu da je proširenje EU potrebno, nisu uspeli da u to ubede svoje partnere u Briselu.
Milan Igrutinović sa Instituta za evropske studije objašnjava da Amerika u Evropi, kada je reč o stvarima kao što je otvaranje poglavlja, nema odlučujuću ulogu.
„Ona (Amerika) ne može da na neki grub ili direktan način kaže, recimo Nemačkoj, da nešto ubrza ili uspori. Ona ne deluje preko evropskih institucija, već bilateralno u Evropi i može svoj stav da iznese Berlinu, i kaže da su zainteresovani da Srbija i ostale zemlje uđu u EU. Ali ona nema ulogu da može nekoga da primora da to i uradi. To je domen u kome predstavnici EU imaju daleku jaču ulogu od Amerike“, kaže on.
Igrutinović podseća da Amerika godinama želi da vidi Srbiju u Evropi, ali i ostale zemlje, jer što je više siromašnih zemalja u EU, to je EU slabija, što ostavlja prostor Americi da se u Evropi bavi i dalje poslom kojim se i do sada bavila.
„Amerika iskreno želi da vidi Srbiju u EU, ali iz svojih partikularnih razloga, a ne da bi Srbiji bilo bolje“, objašnjava on.
Ovo je druga poseta srpskog premijera Americi za manje od tri meseca. Prethodna je bila u junu na poziv potpredsednika Amerike Džozefa Bajdena, ali se tada nije susreo sa njim, zbog smrti Bjadenovog sina. Ova poseta, kao i prethodna, ima pre svega ekonomski značaj, ali za razliku od prve u kojoj je srpski premijer imao značajne konsultacije u vezi sa pregovorima sa Prištinom, ova ima za cilj da ubrza evropske integracije Srbije.
