Čelnici američke Centralne banke sastaće se u četvrtak kako bi odlučili o visini referentne kamatne stope. Već sedam godina kamatne stope u SAD nalaze se na istorijskom minimumu, pa je zaduživanje građana i kompanija bilo izuzetno jeftino. Sada bi to moglo naglo da se promeni, a uzimajući u obzir funkciju dolara kao međunarodnog sredstva za plaćanje, posledice podizanja kamatnih stopa osetiće se u celom svetu.
Ako se vođstvo Centralne banke Amerike odluči da poveća referentnu kamatnu stopu, kapital američkih banaka biće skuplji, kaže ekonomista Mahmut Bušatlija.
„To je, po svemu sudeći, odgovor na događaje u Kini, odnosno na kinesko insistiranje da oslabi njihova valuta, kako bi im robe bile konkurentnije. Jedan od odgovora je i da dolar poskupi ne bi li zadovoljili interes Kineza koji drže veliki američki dug u svojim rukama kako bi on nominalno porastao i na taj način izvršili pritisak na njihovu valutu da i ona poraste“, kaže Bušatlija.
Povećanje referentne kamatne stope je dugo najavljivana akcija američkih vlasti posle rešavanja interne krize sa kamatama Centralne banke koje su praktično svedene na nulu, navodi Bušatlija. Odluka da američki kapital poskupi očekuje se već neko vreme, kaže on.
„Amerika, međutim, ima specifičnu ulogu u svetskoj ekonomiji činjenicom da je njihova valuta glavna depozitna valuta, druge gotovo da se i ne koriste. Oni mogu da manipulišu i van okvira ekonomskog pokrića dolara“, ističe Bušatlija.
Iako Srbija i SAD nemaju razvijenu privrednu saradnju, Srbija je prodala deo svog duga Americi u iznosu od 5,5 milijardi dolara, kaže Bušatlija, i sada bi jačanje dolara moglo da se odrazi na taj dug.
„Jačanje dolara nas dovodi u nezgodnu situaciju, jer sa svetom poslujemo uglavnom u evrima koji sada slabi u odnosu na dolar, pa nam se dolarski dug znatno povećava. U vreme kada smo se zaduživali, 5,5 milijardi dolara je bilo oko 4 milijarde evra, a sada je to oko 5 milijardi evra. Nama ne odgovara jači dolar, ali nisam siguran da se vodi računa o tome, bar se nije vodilo u vreme Vlade Mirka Cvetkovića. Prodajom naših hartija od vrednosti, denominiranih u evrima, Amerikancima za dolare, mi smo na sebe preuzeli rizik promene valutne vrednosti“, smatra Bušatlija.
Dok će Srbija trpeti štetu od jačanja dolara, u Rusiji će situacija biti sasvim obrnuta. Rusija poseduje podređenu količinu američkih hartija od vrednosti, mada ne u onolikoj meri koliko ih poseduje Kina, kaže Bušatlija, ali će taj deo ruskog portfolija ojačati.
„Što se tiče ruske robe na svetskom tržištu, a to su uglavnom nafta i gas, zlato i drugi prirodni resursi, oni će Rusiji doneti više rubalja. Jačanje dolara čini da ruska roba postaje konkurentnija na međunarodnom tržištu, jer se na međunarodnom tržištu uglavnom trguje u dolarima, bez obzira što su Rusi počeli da uvode dedolarizaciju“, zaključuje Bušatlija.
Rusija može da iskoristi jačanje dolara na taj način što će američka roba postati manje konkurentna. Međutim, ona roba koju Rusija uvozi iz SAD će poskupeti. Sama struktura tog uvoza, smatra Bušatlija, uglavnom se odnosi na luksuznu robu, pa prosečni građani Rusije neće trpeti velike štete.
