Prva zemlja koja je zatražila da joj se vrati deo zlatnih poluga bila je Nemačka. Za njom je usledila Holandija, a u maju ove godine to je učinila i Austrija. Predsednik Instituta „Ludvig fon Mizes“ i ekonomista Lu Rokvel smatra da će se povlačenje zlata iz Federalne rezervne banke dobro odraziti na svetsku ekonomiju.
„Federalni rezervni sistem SAD i pristalice ekonomske politike ove službe reći će da zlato nije valuta. Međutim, onda treba objasniti zašto se u Federalnoj rezervnoj banci čuva toliko zlata, pritom, ne samo onog koje pripada Americi, već i drugim zemljama. Uz to, za imperije je bilo karakteristično da drže zlato svojih kolonija i zavisnih država. Odluka stranih vlada da povuku zlato iz Federalne rezervne banke u Njujorku ne raduje Vašington, ali je to veoma važno za njihovu nezavisnost. Neke se čak plaše da je deo poluga nestao ili da je zlato moglo biti založeno. Možda poluge i leže na starom mestu, ali kome pripadaju to je drugo pitanje. Po mom mišljenju, potpuno je prirodno da Nemačka i Austrija i druge zemlje odlučile da uzmu svoje zlato“, naveo je on.