Nekoliko stotina migranata koji su se našli na „ničijoj zemlji“ između Mađarske i Srbije štrajkuje glađu. Posle odluke Mađarske da više ne prima izbeglice koje dolaze iz Srbije, a koja je na snazi od 15. septembra, stvari su počele dodatno da se komplikuju.
Komentarišući izjavu srpskog ministra za socijalna pitanja Aleksandra Vulina da Srbija neće primiti nazad one koji su prešli u Mađarsku, portparol mađarske Vlade Zoltan Kovač upozorava da je Srbija članica za prijem u EU ali i da „mora da poštuje međunarodne obaveze i potpisane sporazume, među kojima i sporazum o readmisiji“.
Mađari su po ubrzanoj proceduri Srbiju proglasili zemljom sigurnog porekla i tu našli „zakonski osnov“ da migrante sa Bliskog istoka vrate u Srbiju kao u prvu zemlju u kojoj će zatražiti azil. Slično domino-efektu. isto je uradila i Austrija Mađarskoj.
U seriji lančanih reakcija koje su usledile nakon što je Mađarska pooštrila kontrolu na granici sa Srbijom, najdalje je otišao državni sekretar iz Ministarstva za rad i socijalna pitanja Nenad Ivanišević. On je rekao da Srbija neće primiti izbeglice koje Mađarska bude vraćala, pa makar morala da na granicu postavi — vojsku.
Sporazumom o readmisiji, koji je Srbija potpisala sa Evropskom unijom, a koji je bio preduslov za sporazum o viznim olakšicama, predviđen je „povratak u Srbiju njenih građana koji ilegalno borave u zemljama Evropske unije. Isto tako povratak je predviđen i za državljane trećih država koji su ušli na teritoriju EU direktno preko naše teritorije ili su imali našu važeću boravišnu vizu“.
Da li to, međutim, znači i da Srbija ima pravnu obavezu da prihvati migrante koje Mađari budu vraćali?
Nikola Kovačević, pravnik u Beogradskom centru za ljudska prva, objašnjava za Sputnjik da je pitanje vrlo komplikovano, jer Sporazum o redmisiji obavezuje Srbiju da sve ljude koji su nezakonito sa njene teritorije prešli na teritoriju bilo koje zemlje primi nazad.
„Sve zemlje koje imaju nesigurne sisteme azila, a među koje spada i Srbija po proceni Komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR), ne mogu se smatrati zemljama u kojima će migranti dobiti odgovarajuću međunarodnu zaštitu. Mađarski zakoni nisu u skladu sa međunarodnim pravom, i to može da bude argument Srbije da ne prihvati migrante iz Mađarske nazad“, objašnjava Kovačević.
On dodaje da se po novim propisima izbeglicama uskraćuje pravo da zatraže azil u Mađarskoj, jer se Srbija smatra sigurnom zemljom.
„Dakle, svim migrantima koji su se posle 15. septembra našli na mađarskoj teritoriji neće se razmatrati zahtev za azil, što nije u skladu sa međunarodnim pravom. Evropska unija mora da se dogovori na koji način da reši ovo pitanje“, kaže Kovačević. On napominje da je Mađarska hermetički zatvorena, i da je moguće da će migranti potražiti novi put ka EU preko Bosne i Hrvatske, pa čak i Rumunije.
Radoš Đurović iz Centara za pomoć i zaštitu tražiocima azila kaže da će zbog mađarske odluke mnogi biti vraćeni u Srbiju, a onda će se postaviti pitanje gde ih smestiti.
„Skupljaće se blizu graničnog pojasa, a tamo imamo samo tranzitni kamp na otvorenom koji nije prilagođen lošim vremenskim uslovima. Po centrima za azil koji nisu u Vojvodini imamo samo 800 mesta. Sistem ne može da odgovori masovnom prilivu ljudi“, kaže Đurović.
Vulin očekuje glavni pritisak na severnim granicama, i najavljuje da će Sombor, Kikinda, Kanjiža, Subotica i Šid dobiti čitav niz manjih centara privremenog karaktera gde će izbeglice biti smeštene. Srpski ministar je uveren da će migranti pronaći put do željenog odredišta.
