Oni su izrazili načelnu saglasnost da njihove zemlje prihvate većinu od ukupno 160.000 izbeglica iz Afrike i sa Bliskog istoka, u zavisnosti od svojih kapaciteta, ali su odbili obavezujuće kvote koje je Komisija pokušala da nametne.
Umesto toga, ministri su se saglasili da se „nastavi rad na pripremi formalne odluke o primeni obaveza, uz dužno poštovanje prema fleksibilnosti koja je članicama potrebna, naročito radi rešavanja nepredviđenih situacija“.
Ova formulacija u tekstu zaključaka koji je neposredno pred kraj sastanka dostavljen novinarima, u praksi znači da je odluka o Junkerovom planu odložena do 6. oktobra, kada će se ministri ponovo okupiti u Briselu.
Potvrda da do dogovora nije došlo stigla je i od ministara nemačkog ministra policije Tomasa de Mezijera i njegovog francuskog kolege Bernara Kaznova, koji su to novinarima saopštili napuštajući sastanak.
Dok su Francuska i Nemačka izrazile spremnost da preuzmu gotovo trećinu od ukupnog broja izbeglica, od kojih je većina trenutno u Grčkoj, Italiji i Mađarskoj, grupa srednjeevropskih i baltičkih zemalja odlučno se suprotstavila obavezujućim kvotama, a Mađarska je odbila da učestvuje u bilo kakvoj opciji solidarnog rešenja.
Analitičari ocenjuju da je odlaganje odluke o Junkerovom planu indikator ozbiljnih podela unutar EU i poraz ideje o evropskoj solidarnosti.
Oko nekih drugih elemenata plana ministri su uspeli da se dogovore, pa je tako potvrđena odluka iz prošlog jula o prihvatu nešto manje od 40.000 izbeglica, koje se trenutno mahom nalaze u Grčkoj i Italiji.
Sem toga, dogovoreno je da se ojača kontrola spoljnih evropskih granica, između ostalog i agresivnijim merama prema krijumčarima ljudi, uključujući i ovlašćenja evropskim patrolnim brodovima na Mediteranu da pucaju na krijumčare i potapaju brodove za prevoz izbeglica.
Sem toga, biće usvojena i jedinstvena evropska lista „bezbednih zemalja“, čiji će građani prolaziti kroz proceduru za dobijanje azila po hitnom postupku, tako da će lakše moći da budu deportovani ako im zahtev bude odbijen.
Prema Junkerovom planu, na taj spisak biće stavljene sve zemlje koje su kandidati za članstvo, što uključuje i Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Albaniju, a isti tretman imaće i građani Kosova.
Ministri su postigli načelan dogovor da se tranzitnim zemljama, uključujući i Srbiju, materijalno pomogne da zbrinu izbeglice i da se u tu svrhu stvore finansijski instrumenti, ali zasad nema više detalja o obimu i vrsti takve pomoći.
Uspostavljanje unutrašnjih kontrola granica, koje se sprovodi u Nemačkoj, Austriji i Mađarskoj, a najavile su ih još neke zemlje, nije bio predmet današnje diskusije, jer Šengenski sporazum, kako je saopšteno u Komisiji, daje suvereno pravo članicama da u vanrednim situacijama privremeno suspenduju slobodan protok ljudi unutar EU.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, koji se danas nalazi u poseti Južnoj Koreji, ranije je najavio da će ovog meseca sazvati vanredan samit EU ako se ministri danas ne dogovore, ali zasad se nije oglasio povodom ishoda večerašnjeg sastanka.
