Može se zapravo reći da je Putinova spoljnopolitička karijera i započela u Njujorku u septembru 2000. godine, samo šest meseci nakon što je stao na kormilo Kremlja.
On je tada učestvovao na Milenijumskom samitu — specijalnom zasedanju Generalne skupštine UN, na kojem je odlazeći američki predsednik Bil Klinton pokušao da okupi skoro sve svetske lidere.
Putin je tada još bio „novajlija“ u međunarodnoj političkoj areni — od momenta kada je u Davosu jedna zapadna novinarka postavila čuveno pitanje — „Who is Mr. Putin?“ (Ko je gospodin Putin?) bilo je prošlo tek nekoliko meseci.
Epizoda iz Davosa ušla je u anale, iako Putin uopšte nije prisustvovao tom samitu, već samo ruska delegacija, ali je ovo pitanje do danas ostalo sveprisutno u zapadnim medijima.
Putinovo putovanje u Njujork ovog septembra dešava se u svetlu pogoršanih političkih odnosa između Moskve i Vašingtona, zbog krize u Ukrajini, a gotovo da se poklapa i sa ispraćajem „u penziju“ aktuelnog američkog predsednika Baraka Obame, koji odbrojava poslednje mesece svog drugog predsedničkog mandata.
Obama je tako postao drugi američki lider sa kojim će se Putin oprostiti u Njujorku.
Poslednji put Putin je u radu Generalne skupštine učestvovao 2005. godine, a do tada još dva puta — 2000. i 2003. godine.
Sednici je 2009. godine prisustvovao tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev, dok je ostalih godina rusku delegaciju predvodio šef diplomatije Sergej Lavrov.
Prvi sovjetski lider koji je učestvovao u radu Generalne skupštine UN, oktobra 1960. godine, bio je Nikita Hruščov. On je u SAD otputovao u trenutku kada su odnosi između dveju zemalja zahladneli, nakon što je sovjetska vojska, tokom Hladnog rata, oborila američki špijunski avion U-2 nad sovjetskom teritorijom.
Vlada Sjedinjenih Država je isprva poricala misiju aviona, ali je bila prinuđena da prizna svoje aktivnosti kada su sovjetske vlasti pokazale delove letelice i preživelog pilota. To je dovelo do pogoršanja odnosa dve supersile, a ovaj događaj bio je veliki udarac na reputaciju SAD i njenog tadašnjeg predsednika Dvajta Ajzenhauera.
Zbog toga je odluka Hruščova da u takvoj napetoj atmosferi ode na sednicu Generalne skupštine UN bila za većinu potpuno neočekivana.
Mnogi su njegov tadašnji nastup u sedištu UN okarakterisali kao istorijski, ali i skandalozan zbog navodnog korišćenja cipele u „ubeđivačke“ svrhe. „Njujork tajms“ je na naslovnoj strani objavio fotografiju sovjetskog lidera kako zamahuje cipelom, uz komentar: „Rusija ponovo preti svetu, ovaj put — cipelom svog lidera“.
Američki mediji su tvrdili da je razjareni Hruščov lupao cipelom po govornici i filipinskog delegata Lorenca Sumulonga nazvao „marionetom i ulizicom američkog imperijalizma“, nakon što je Filipinac optužio Sovjetski Savez da „guta Istočnu Evropu i lišava njene građane ljudskih i političkih sloboda“.
Kontroverzu je izazvala i polemika da li se ovaj incident ikada dogodio. Porodica Hruščova je kasnije tvrdila da se on izuo pošto ga je cipela žuljala. Očevici su tu verziju potvrdili, ističući da sovjetski lider u trenutku izuvanja uopšte nije bio za govornicom, već u delegatskoj klupi, sa svim ostalim članovima sovjetske delegacije.
Izveštač slavnog njujorškog dnevnika posle puno godina je rekao da je Hruščov, u stvari, zaista skinuo cipelu, zamahnuo njom prema Filipincu i spustio je na sto.
Ima tvrdnji i da je dokazano da je fotografija Hruščova sa cipelom u ruci samo fotomontaža, koju su napravili američki mediji u propagandne svrhe. Ovu verziju potvrđuje i činjenica da ne postoji video–snimak na kojem sovjetski lider maše cipelom. A zasedanje ove Generalne skupštine UN, kojoj su prisustvovali i Tito, Kastro, Naser i svi ostali državnici tog doba, uredno je snimano.
Činjenica je da je atmosfera na sastanku bila napeta, da su predstavnici Istoka i Zapada do promuklosti dokazivali sopstvenu pravednost i istinu i da među „Nesvrstanima“ nije bilo jedinstva. Činjenica je i da je nastup Hruščova u sedištu UN bio žestok i ekspresivan, kao što je činjenica i da legenda o „diplomatskoj cipeli“ Hruščova živi i dan danas — 55 godina kasnije.
Kažu da je obraćanje sovjetskog lidera trajalo skoro tri sata, ali ono se ipak ne može meriti sa govorom Fidela Kastra, koji je trajao četiri i po sata, što je najduži govor u Generalnoj skupštini u istoriji te institucije.
Sada su sve oči ponovo uprte u Njujork. Ovog puta, gotovo sigurno, neće biti „izuvenih replika“, ali se sa velikim interesovanjem iščekuje istorijski govor ruskog predsednika Vladimira Putina.
Sedamdeseta sednica Generalne skupštine UN biće otvorena u sedištu ove organizacije u Njujorku 15. septembra. Planirano je da u okviru Skupštine od 25. do 27. septembra bude održan poseban samit na kojem će biti usvojena rezolucija o planu razvoja Ujedinjenih nacija nakon 2015. godine. Skupština će biti završena 6. oktobra.
