Posle razgovora sa papom, predsednik Nikolić je izjavio da Rimokatolička crkva ostaje čvrsta po pitanju nepriznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije.
„Mislim da je čovek koji miri mnoge ljude i religije u svetu ovde nepomirljiv u stavu da Rimokatolička crkva ostaje potpuno čvrsta po principu nepriznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije“, rekao je Nikolić za Tanjug.
Nikolić je dodao da papa Franja brižno i pomno prati sve što se dešava na Kosovu i Metohiji i da zna koliki je progon hrišćana i rimokatolika bio na Kosovu i Metohiji.
Dodao je da papa Franja zna i koliko rimokatolici imaju mogućnosti u Srbiji da upražnjavaju svoju veru, običaje, tradiciju i kulturu, da zna kako izgleda današnja Srbija i da je potpuno spreman na saradnju sa njom.
Nikolić je papu Franju, kako kaže, upoznao sa istorijom srpske baštine i istorijom hrišćanstva na Kosovu i Metohiji, manastirima koje su podizali naši vladari, kao i sa katastrofom koja se dogodila 2004. godine.
„Poklonio sam mu knjigu koja sve to dokazuje, zapise, rekao da je to naše, da smo to mi i da ne postoji način da se toga odreknemo i da to priznamo“, poručio je predsednik Srbije, dodajući da se papa Franja apsolutno saglasio sa svime.
Nikolić je poglavaru Rimokatoličke crkve poklonio fototipsko izdanje Dušanovog zakonika, koji je jedan od retkih ustava iz 14. veka u Evropi, kao i knjigu Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije, za koju je naveo da mnogo znači i koju će dobiti sve države članice Uneska.
Predsednik Srbije je dodao da je njegov domaćin, u trenutku kada mu je govorio da su neki srpski manastiri na Kosovu i Metohiji za vreme martovskog nasilja bili spaseni zahvaljujući italijanskim vojnicima, naveo njihova imena.
Rimokatolička crkva ne žuri po pitanju proglašenja Stepinca za sveca
Rimokatolička crkva ne žuri po pitanju proglašenja kardinala Alojzija Stepinca za sveca, rekao je danas papa Franja u razgovoru sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem.
Nikolić je posle sastanka sa papom Franjom izjavio da su imali veoma otvoren razgovor o kardinalu Stepincu, te da je papi rekao da je uloga kardinala u Drugom svetskom ratu bila veoma loša.
„U najmanju ruku nije smeo da ćuti kada neko ubije milion i više građana samo zato što nisu katoličke vere i to je jako loša uloga za vreme rata“, rekao je Nikolić.
On je naveo da je Stepinac posle toga doživeo komunistički teror i da bi Rimokatolička crkva iz toga mogla da izvede da je mučenik i blaženi, ali je dodao da su to doživeli i pravoslavni sveštenici i da je njih na stotine ubijeno.
Predsednik je preneo da mu je papa u jednom trenutku rekao da „nigde ne žuri po pitanju proglašenja kardinala za sveca“.
Nikolić je rekao da bi Srbija, koja je most između Rusije i EU i Kine i EU, mogla da bude most između ruske pravoslavne crkve i Rimokatoličke crkve.
„Mislim da sam naišao na čoveka koji mnogo zna i koji sve razume i koji je prihvatio bezmalo svaku moju tvrdnju i sugestiju koju sam imao. Ovo je bio sastanak ljudi koji su se odmah dobro razumeli“, rekao je Nikolić.
Nikolić je rekao da je sa papom razgovarao o odnosu Srbije i Vatikana, uspostavljanju pravog dijaloga između dve crkve, o krizi sa migrantima sa Bliskog istoka i severne Afrike, uzrocima, posledicama i rešenjima, kao i o klimatskim promenama.
Predsednik je rekao da postoji zajednički stav da je hrišćanstvo ugroženo u svetu, ali i da nema vremena za svađe među religijama i verama, kao i da bi dijalozima u kojima su različite veroispovesti saglasne građanima moglo da se pokaže da i sami dijalogom mogu da postignu mnogo.
„Mislim da je ova poseta, iako jednom odložena, dobro pripremljena i služi kao priprema da dođemo jednog dana i do toga da odnosi između Srbije i Hrvatske garantuju da i poglavar Rimokatoličke crkve i patrijarh Irinej mogu da se sretnu i u Beogradu, Subotici, Prizrenu i svuda gde budu želeli“, rekao je Nikolić.
Nikolić i Matarelo o izbegličkoj krizi
Predsednik Srbije razgovarao je danas u Rimu sa predsednikom Italije Serđom Matarelom, koji mu je preneo da je Srbija primer čitavoj Evropi kada je reč o izbegličkoj krizi i naglasio da Italija neće podržati promenu statusa srpske baštine na Kosovu.
Dvojica predsednika su razgovarala u izuzetno prijateljskoj i srdačnoj atmosferi o investicijama italijanskih kompanija u srpsku privredu i o brojnim zajedničkim problemima u regionu, pre svega o migrantskoj krizi.
Nikolić je tim povodom istakao da, iako je Srbija tranzitna zemlja za migrante, nastoji da se odgovorno ponaša u skladu sa osnovnim civilizacijskim principima i zajedničkim evropskim vrednostima i da pomogne ljudima koji su se našli u nevolji, saopštila je pres-služba predsednika Srbije.
Pokušaj Albanaca na Kosovu i Metohiji da prikažu kulturnu i duhovnu baštinu kao kosovsku sigurno nije inicijativa da se ti spomenici zaštite, već da se predstave kao deo albanskog kulturnog nasleđa, istakao je predsednik Republike.
Nikolić je dodao da će se Srbija boriti da ne nestane hrišćanska baština na Kosovu i Metohiji.
Ono što se desilo 2004. godine kada su uništeni srpski manastiri nikada ne bi smelo da se ponovi ni na jednom verskom objektu, rekao je predsednik Nikolić.
Predsednik Italije je rekao da je ponašanje Srbije tokom izbegličke krize primer celoj Evropi i izrazio nadu da će i druge države pratiti primer naše zemlje.
On je dodao da tom problemu treba pristupiti zajednički, na ljudski, sveobuhvatan način.
Matarela je takođe pohvalio konstruktivan odnos koji Srbija gradi sa zemljama regiona, istakavši da je naša zemlja na pravom putu, a da je Italija spremna da pomogne u otvaranju prvih poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom.
Zaštita spomenika kulture i verskih spomenika je u interesu cele međunarodne zajednice, a Italija neće podržati promenu statusa srpske baštine na Kosovu, rekao je predsednik Matarela.
