Svakodnevnom herojskom i mučeničkom borbom sveštenika i monaha koji su ostali na Kosovu i Metohiji, Srpska pravoslavna crkva nastoji da očuva našu tamošnju kulturnu baštinu. Međutim, često se gubi iz vida da je srpsko kulturno i duhovno nasleđe na KiM nije samo pravoslavno, već hrišćansko, kaže ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković.
„Ako taj front odbrane bude širi hrišćanski, verujem da će i delotvornost čitave akcije biti mnogo veća. U nekim zemljama koje su većinski katoličke, a koje nisu priznale Kosovo, stav Svete stolice o nepriznavanju ove paradržavne tvorevine je izuzetno bitan i ponekad je upravo onaj teg na vagi kada se odlučuje da li će neka država priznati Kosovo i Metohiju ili ne“, smatra Tanasković, koji je i bivši ambasador Srbije u Vatikanu.
Prema njegovom mišljenju, Sveta stolica je duboko zabrinuta zbog činjenice da je u toku neverovatan egzodus hrišćana iz Svete zemlje i sa Bliskog istoka, pod užasima tamošnjih političkih prilika i islamskog fundamentalizma i radikalizma. Time je ugroženo celokupno hrišćanstvo, ističe Tanaksović, a sličan fenomen, samo u malom, imamo upravo na KiM i nekim drugim delovima Balkana, gde su na udaru hrišćanske svetinje, ističe Tanasković.
„Upravo u toj konfiguraciji Sveta stolica sagledava problem KiM i može veoma mnogo pomoći u objašnjavanju tog fenomena na evropskom tlu. Zgražavamo se zbog toga što hrišćani napuštaju Svetu zemlju, a mnogo manje pažnje se poklanja činjenici da se na sličan način oni sećaju ugroženim u jednom delu stare Evrope na Balkanu“, poručuje Tanasković.
Za Svetu stolicu je izuzetno je značajan i ekumenski dijalog.
„Papa Franja poklanja izuzetnu pažnju ekumenskom dijalogu i veoma dobro zna da bi svaki potez koji bi išao protiv zaštite interesa hrišćanske baštine na Balkanu, i konkretno Kosova i Metohije, bio veliki udarac za ekumenski dijalog. Sasvim je sigurno da će se u Vatikanu i o tome voditi računa“, smatra srpski diplomata.
On veruje da bi jerarhija SPC mogla bitno pomoći da se u nekim zemljama pravilno shvati značaj ovog trenutka i spreči da jedna ne-država, koja počiva na ne-pravu, uđe u organizaciju koja ima takav mandat i koja je zasnovana na tako visokim idealima kao što je Unesko.
Srpski ambasador pri Unesku podseća da je ministar inostranih poslova Grčke poslao nagoveštaj da bi ta zemlja mogla promeniti svoj stav u vezi sa KiM i podržati zahtev Kosova za prijem u Unesko.
„S obzirom da nam je poznat položaj i uticaj crkve u Grčkoj na ukupni život nacije, sasvim je sigurno da bi naša pravoslavna crkva mogla sa grčkom pravoslavnom crkvom o tome razgovarati, a verujem da razgovaraju i da će u tom smislu preduzimati sve što je moguće“, ističe Tanasković.
Takođe, ističe naš sagovornik, veliku pažnju Kosovu i Metohiji treba posvetiti i u razgovorima sa jerarhijom Vaseljenske patrijaršije, posebno u svetlu najava o osnivanju neke albanske pravoslavne crkve koja bi navodno preuzela srpske crkve i manastire na Kosovu.
„Arhiepiskop Albanske autokefalne pravoslavne crkve Janulatos jedan je od najumnijih i najuglednijih teologa savremenog pravoslavlja. On je takođe veoma značajan sagovornik na ovu temu, imajući u vidu da se nalazi pod jurisdikcijom Vaseljenske patrijaršije, koja ima veoma veliki značaj i uticaj u međunarodnim odnosima, a posebno patrijarh Vartolomej Prvi“, poručuje Tanasković.
U pogledu dalje procedure po pitanju prijema Kosova u Unesko postoji empirijska i pravna praznina, jer ovakvog slučaja nikada nije bilo, kaže Tanasković. Zato i ima puno prostora za diplomatsku bitku Srbije na svim frontovima, što treba maksimalno iskoristiti, zaključuje naš ambasador u toj organizaciji.
