Fosili stvorenja pronađeni su u dubokoj pećini u blizini čuvenih lokaliteta Sterkofontejn i Svartkrans, 50 kilometara severozapadno od Johanesburga.
Paleoantropolozi su zaključili da je vrsta nazvana „Homo naledi“ sahranjivala svoje mrtve. Taj običaj do sada je bio povezivan isključivo sa ljudima.
Najveću afričku kolekciju homonina — ljudskih i fosila srodnih vrsta — čini 15 pojedinaca, od dece do starih, sastavljenu iz više od 1.500 delova.
Na lokalitetu nisu pronađeni ostaci nijedne druge vrste. Na kostima nije bilo tragova zuba ili kandži što je sve ukazivalo na to da nije reč o ostacima iz jazbine predatora ili zamke na grobnom mestu.
Prema naučnicima, Naledi je imao mali mozak, veličine prosečne pomorandže i veoma vitko telo.
Istraživanje je pokazalo da je ova vrsta bila visoka oko 150 cm i teška oko 45kg. Većina karakteristika lobanje i zuba opisane su kao slične onima koje su naučnici utvrdili za najranije poznate članove našeg roda, kao što su ’Homo hanilisi‘. Ramena su, međutim, sličnija majmunima.
„Iznenađujuće da ’Homo naledi‘ ima izuzetno zakrivljene prste, više zakrivljene od bilo koje druge vrste hominina, što jasno pokazuje da su imali odlične mogućnosti za penjanje“, rekla je ona.
Stopala im se „praktično ne razlikuju od stopala savremenih ljudi“, izjavio je dr Vilijam Harkort Smit iz Univerziteta Siti u Njujorku, koji je vodio studiju. Dužina nogu ukazuje na to da je ta vrsta bila dobro prilagođena za dugo hodanje.
„Kombinacija anatomskih karakteristika razlikuje ih od bilo koje ranije poznate vrste“, kaže Smit.
