Najživopisnija i najupečatljivija predskazanja nudi Holivud, koji svake godine izbacuje novu verziju smaka sveta. Zarada na bioskopskim blagajnama ukazuje na to da stanovnike Zemlje ova tematika ne prestaje da opčinjava.
Čoveku je od davnina svojstveno da razmišlja o tome šta će se dogoditi na samom kraju istorije. Delimično je to rezultat njegove potrebe da se razonodi, odnosno da zaboravi na svakodnevne probleme. Delimično je reč o iskonskoj težnji ka preporodu civilizacije, objašnjava futurolog Aleksej Turčin.
Sagovornik Sputnjika podseća na priču o smaku sveta 21. decembra 2012. godine, zasnovanu na krajnje proizvoljnom tumačenju kalendara drevnih Maja, koji se završavao upravo tim datumom. Neki su zaključili da je baš zgodno preoblikovati taj podatak u priču o kraju vremena, odnosno o smaku sveta.
„Ideja apokalipse je arhetipska. Može se naći kod raznih naroda i kultura. Ljudi čak imaju i potrebu za apokalipsom jer u njoj vide svojevrsno ceremonijalno oslobađanje od životnih teškoća i prelazak u neki novi vid postojanja. Cela priča o 2012. bila je osmišljena kao svojevrsni spektakl“, navodi Turčin i upozorava da bi mitska iščekivanja kraja sveta i realna globalna katastrofa mogli veoma da se razlikuju.
Moderni „finalni scenario“
Geopolitička katastrofa, nuklearni rat supersila ili sukob čoveka s vanzemaljcima više nisu u prvom planu. Sukob najmoćnijih svetskih država je od ekonomske ili političke krize prerastao u opasnost koja celom svetu.
Globalni ekonomski ili politički sukobi izazivaju lokalne ratove, koji veoma lako mogu da prerastu u sveopšti sukob na planeti, upozorava rukovodilac projekta „Futura.ru“ Sergej Moskalev.
„Svetska politička kriza ili ekonomska kriza, kolaps svetskog sistema finansija, mogu da dovedu do izbijanja lokalnih ratova koji mogu da prerastu u globalni. A ako bi u tome učestvovale nuklearne države, mogla bi da izbije ’nuklearna zima‘ kao rezultat atomskog rata. To je realni scenario, koji treba stalno imati na umu“.
Sve su popularniji scenariji biološke katastrofe koja može da dovede do izumiranja ljudskog roda za veoma kratko vreme usled izuzetno jakih virusa. Tu je i ekološki uzrok koji može da dovede do sličnog rezultata, napominje Aleksej Turčin.
„Sintetička biologija, odnosno stvaranje modifikovanih virusa gripa ili nekih drugih, novih virusa koji mogu da se prenose sa čoveka na čoveka i da dovedu do pandemije, mogla bi da uništi veći deo čovečanstva. To postaje moguće jer tehnologija upravljanja genetičkim materijalom postepeno dospeva u ruke privatnika i širi se po svetu zahvaljujući pojeftinjenju opreme za sintezu DNK“, upozorava Turčin.
Ne treba zaboraviti ni na veštačku inteligenciju, koju sve češće nazivaju jednim od osnovnih problema budućnosti.
„Veštačka inteligencija bi mogla da počne samostalno da se razvija i da stekne intelekt koji prevazilazi čovekov. Prvo bi mogla da osvoji ceo internet, a zatim da stvara robote koji njime upravljaju. U zavisnosti od toga kako bi bila programirana, mogla bi da rešava razne probleme čovečanstva: da spreči starenje i smrt, da predupredi razne globalne rizike. A mogla bi i da ostvaruje ciljeve radi kojih bi morala da preoblikuje Zemlju u ogroman računar“, navodi Turčin.
Popularnost mističke verzije ljudskog roda raste iz godine u godinu. Zlo natprirodnog porekla teško se može obuzdati. Iza takvog scenarija, smatraju eksperti, krije se potreba da se čovečanstvo podseti da njegove mogućnosti nisu bezgranične. Apokalipsa je, ipak, u nama samima.
