Književnik iz sibirskog grada Tjumena, koji je i deputat u Tjumenskoj regionalnoj dumi, decenijama je posvećen produbljivanju duhovnih i kulturnih veza slovenskih naroda. U Beogradu je nedavno predstavio ruska izdanja srpske proze, koja su objavljena u okviru projekta posvećenog promociji slovenske književnosti. Kozlov je dobitnik brojnih književnih nagrada, a nekoliko njegovih proznih dela prevedeno je i na srpski jezik. U intervjuu za Sputnjik ruski pisac govori o odnosima slovenskih naroda, a posebno Rusa i Ukrajinaca, o globalnom medijskom ratu i izazovima s kojima se suočava čovečanstvo.
Kako gledate na trenutne odnose dva slovenska suseda – ruskog i ukrajinskog?
— Ja sam se našao pod strašnom paljbom i izazvao silna negodovanja kada sam izjavio da ne poznajem državu koja se zove Ukrajina. Ja ne razlikujem Ruse, Ukrajince i Beloruse. To je jedan narod, razjedinjen pod spoljnim uticajima. Kako ja da razdelim samog sebe? Otac mi je Rus, a majka Ukrajinka iz okoline Kijeva koja je preživela okupaciju. Nju su banderovci (ukrajinski saradnici nacista) 1942. prislonili uza zid. Gledala je kako joj ubijaju majku koja se pridružila partizanima, i baku. Imala je sedam godina. Bila je prinuđena da se preseli u Rusiju da ne bi umrla od gladi. Ja sebe ne mogu da razdelim, i mnogi drugi to ne mogu. To je veštačka podela. Nekoliko zemalja ulaže veliki novac u to da se mi razjedinimo. I ne samo to, nego bi veoma volele da ostanemo neprijatelji zauvek.
Verujete li da je i ukrajinski narod svestan tih nametnutih podela?
— Siguran sam da će narod u Ukrajini uskoro shvatiti ko ga vodi. Jedna mala grupa ljudi, takozvana elita, dominira njihovom politikom i medijima. Ipak, ima već mnogo pokazatelja da su Ukrajinci počeli da shvataju u šta su se upleli sa svojim beskonačnim „majdanima“. Veoma se radujem kad čujem ljude iz Ukrajine, posebno mlade, koji govore isto ovo što govorim i ja: ne vidim razliku između sebe i Rusa.
Da li je, po Vašem mišljenju, Rusija mogla da predupredi ovakav razvoj događaja u Ukrajini?
— Poslednjih dvadeset godina u Ukrajini se vrši atak na mozak i dušu. Velika krivica Rusije, u prvom redu (bivšeg predsednika i premijera) Borisa Jeljcina i Viktora Černomirdina, jeste u tome što nije želela da ulaže tamo novac, pre svega za podršku medijima. Potrebno je i sada ulagati novac u medije, svuda, pa i u Srbiji. Treba ih podržavati jer je reč o bratskim odnosima. Kako drugačije pobediti u globalnom duhovnom ratu koji se vodi u svetu?
Tužno je to što je ceo svet zaboravio jednu stvar: Rusija nikada nije započela nijedan rat!
Šta vidite kao najveću pretnju savremenom svetu, da li je to Islamska država, suprotnosti na liniji Rusija — Zapad, ekonomski uspon Kine?
— Ako pogledamo u predskazanja naših svetaca, a sve je to zapisano i u mojoj knjizi „Repeticija apokalipse“, to je smesa u kojoj učestvuju i muslimani i Amerika. Sve to vodi ka strašnom ratu koji će početi onda kada srednja američka klasa – upotrebiću staru sovjetsku reč „buržuji“ – izgubi tlo pod nogama, kada počne da shvata da više ne živi u komforu koji podrazumeva neograničeni internet, dva automobila, jedenje u dobrim restoranima… Kada izgube sve svoje privilegije, zaboraviće da Rusija ima adekvatan odgovor. Prema svim predskazanjima, Rusija će, kao i uvek, mnogo stradati, ali će se ponovo dići i ostati centar civilizacije koji omogućava preporod čovečanstva.
Jedino čega se u svemu tome treba plašiti jeste da se ne izgubi duša. Ne smemo da izdamo svoje ideale. Cena za to je veoma skupa!
