Bivši direktor naftne kompanije „Jukos“, koji je 10 godina robijao zbog pranja novca, utaje poreza i prevare, a koji je sada glavni osumnjičeni za ubistvo gradonačelnika sibirskog grada Neftejuganska Vladimira Petjukova, dao je sebi za pravo da klasifikuje ruske zakone i da se poziva na pravo, pravdu, pravdoljubivost i moral.
On je „(pr)ocenio“ da su mnogi ruski zakoni „nemoralni i nepravedni“, te je pozvao građane Rusije na kršenje istih.
Hodorkovski je uporedio zakon o zabrani usvajanja ruske dece od strane američkih građana i zakon o uništavanju švercovanih poljoprivrednih proizvoda sa zakonima nacističke Nemačke, po kojima se vršio genocid nad Jevrejima.
„Građani Rusije imaju puno pravo da ne poštuju nelegalne, nepravedne zakone, kao što je zakon Dime Jakovljeva i zakon o uništavanju proizvoda koji su pod sankcijama. Oni imaju moralno i, što je najvažnije, zakonsko pravo da zaobiđu zabrane…“, napisao je Hodorkovski na sajtu građanske inicijative „Otvorena Rusija“, koju lično finansira.
On je naveo da u Rusiji nema konsenzusa među zakonom i pravom.
Komentarišući najnovije izjave najpoznatijeg ruskog oligarha, politikolozi podsećaju da ni sam Hodorkovski ranije nije krio činjenicu da nije pristalica vladavine prava. On je u knjizi „Čovek sa rubljom“ iz 1993. otvoreno napisao da je „korupcija počela s nama (oligarsima)“ i da treba „zgrabiti sve što ti se nađe pod rukom“.
On je u tim gladnim godinama imao i određene zahteve — „prestanite da okrivljujete nas što slavimo dok narod pati — naše je pravo“ i „mi plaćamo — mi muziku i naručujemo“.
Advokati podsećaju da „ni u jednoj zemlji na svetu građani nemaju pravo da ne poštuju ili krše zakone koje smatraju nepravednim“.
Kod njega se ponovo probudio „virus vlasti“, kažu politički analitičari i ocenjuju njegove najnovije izjave kao početak kampanje za smenu Putina.
Poznavaoci prilika tvrde i da su se lideri „oslobodilačkog pokreta“, Hodorovski i Kasparov, posvađali oko principijelnog pitanja — kako je bolje skinuti Putina, u saradnji sa aktuelnim elitama ili bez njih.
Opozicionar Gari Kasparov, koji već neko vreme živi u SAD, ocenio je da sve akcije i izjave koje je bivši oligarh preduzeo i dao u poslednjih godinu dana nisu slučajne i da su u potpunosti integrisane u političku strategiju Hodorkovskog.
„Izjava Hodorkovskog — to je još jedno obraćanje ruskim elitama da bi ih uverio u imunitet u slučaju da Putin bude uklonjen sa vlasti. Ovo nije prvi pokušaj Hodorkovskog da pošalje signal: njegova agitacija na Zapadu usmerena na ukidanje sankcija protiv ruskih činovnika i teza o nemogućnosti vraćanja Krima Ukrajini u ’dogledno vreme‘ u službi su ispunjenja iste te funkcije…“
Hodorkovski, koji je postao svetski rekorder po broju intervjua datih iz zatvora, uporno je ponavljao da zahvaljujući lično Putinu u zatvoru niko nije smeo da ga maltretira niti da dirne njegovu porodicu. Njegove „izjave ljubavi“ ruskom predsedniku naglo su prestale kad je svoju porodicu prebacio u Švajcarsku, gde ona danas živi.
Nakon što je dobio pomilovanje od Putina lično i nakon što je izašao iz zatvora, obećao je da se „više neće baviti politikom“, ali je u međuvremenu „okrenuo ploču“. Sada kaže da „dopušta mogućnost“ da na predstojećim parlamentarnim izborima 2016. godine podrži nekog od kandidata, a takođe, da je spreman da „u kriznim uslovima“ i sam sedne u predsedničku fotelju.
Prema mišljenju direktora Centra za političke tehnologije Igora Bunina, bivši šef „Jukosa“ se „koristi nekim istorijskim presedanima, kao što je kampanja građanske neposlušnosti Gandija i možda još tzv. Bostonska čajanka, koja je postavila temelje SAD“.
Eksperti, međutim, smatraju da u Rusiji nema nikakvih znakova spremnosti za građansku neposlušnost. Ono što Hodorkovski i njegovi prijatelji sa Zapada zaboravljaju jeste činjenica da što više i bučnije kritikuju i napadaju Putina narod se sve više ujedinjuje i okuplja oko svog lidera.
